Балкански хорор сценарио

Македонија одбија да промени име и Грчка блокира њен улазак у НАТО; Косово је де факто подељено између Албанаца и Срба и постаје још један замрзнути конфликт; Србија окреће леђа Европској унији и бира националистичку владу. То су три тачке хорор сценарија на Балкану које предвиђа Пол Тејлор, Ројтерсов уредник, у својој анализи актуелних балканских прилика и о томе како се у њима (не)сналазе европски званичници.

„Овај најгори сценарио може да буде реалност већ на лето”, сложио се са Тејлоровим проценама Гералд Кнаус, председник Европске иницијативе за стабилност, чији истраживачки институт од 1999. године објављује анализе питања која се тичу стабилности и напретка у Европи.

Да би избегли овакав развој догађаја, званичници ЕУ и УН користе све што им је на располагању, од дипломатије и новца за регионалне пројекте сарадње до плана о укидању виза.

Комесар за проширење ЕУ Оли Рен рекао је да се нада да ће ове године свака држава западног Балкана напредовати на путу ка европским интеграцијама. Словенија, као једина бивша република СФРЈ која је постала део ЕУ, позвала је министре спољних послова свих држава западног Балкана да крајем месеца на неформалном састанку са двадесет седморицом разговарају о ближим везама.

Брисел, наиме, сматра да расплет може бити много позитивнији. Према таквом, оптимистичном плану, Хрватска би требало да убрза уклањање одлуке о Заштитном еколошком риболовном појасу (ЗЕРП), који представља кључну препреку ка њеном чланству у ЕУ јер се његовом постојању противе Словенија и Италија.

Македонија, која као и Хрватска има статус кандидата за чланство у ЕУ, чека датум почетка преговора о придруживању док, према дипломатским изворима, европски званичници помажу медијатору УН да реши питање имена ове бивше југословенске републике. У европској администрацији сматрају да је договор Скопља и Атине могуће постићи до Самита НАТО, који ће се одржати од 2. до 4. априла.

Босна и Херцеговина би могла следећег месеца да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању уколико парламент усвоји закон о реформи полиције, што би могла и Србија ако проевропске снаге победе на парламентарним изборима у мају.

Будући да је Црна Гора већ потписала овај споразум, према писању Ројтерса, поједини званичници ЕУ кажу да би БиХ, Албанија и Црна Гора могле да предају своје захтеве за чланство наредних месеци, вероватно у симболичном заједничком поступку.

Међутим, сценарија који кипти од оптимизма, нема у размишљањима посматрача балканских прилика. Они пре деле забринутост да се званични Брисел препустио размишљању о ономе што би желео, а не ономе што је могуће. За разлику од политичара, аналитичари пажњу усмеравају на ризик ширења косовског конфликта.

„Морамо да се суочимо са могућношћу да моћ привлачности ЕУ не може да утиче на све. Можда постоје политичке елите којима се не жури да убрзају процес европских интеграција”, каже Жак Рупник, експерт за Балкан, из Института политичких наука у Француској.

(/slika2)Док су званичници ЕУ и УН задовољни што је проглашење независности Косова протекло уз мало насиља, као и због тога што се нису оствариле претње о економским санкцијама и прекиду снабдевања енергијом, с друге стране поприлично их забрињавају сигнали о такозваној „мекој подели” Косова.

Због тога су прошлог понедељка министри спољних послова ЕУ позвали Унмик да буде присутан и у областима на Косову у којима већински живе Срби.

Европски званичници, под условом да буду неименовани, признали су Ројтерсу да постоји ризик од одвајања на српски део „Унмикове земље”, и независно албанско Косово надгледано од ЕУ, без изгледа за предају надлежности са Унмика на ЕУ, због тога што ће Русија то блокирати у УН.

Иако је више од половине држава чланица ЕУ признало Косово, шире међународно прихватање је још споро, тако да неки европски званичници страхују да би земље Латинске Америке могле да следе Шпанију која одбија признање без резолуције Савета безбедности УН.

(/slika3)ЕУ највећу бригу, на коју иначе најмање могу да утичу, представља могућност да би огорчени Срби могли да гласају у мају за екстремне националисте.

Према оцени Ројтерса, снажна европска подршка проевропском председнику Србије Борису Тадићу помогла му је да оствари тесну победу над „радикалним националистичким ривалом” на председничким изборима, али су се због Косова од тада односи погоршали.

Високим званичницима ЕУ и министрима спољних послова речено је да засад неће бити добродошли у Београду, рекао је ових дана Бернар Кушнер, француски шеф дипломатије.

То Бриселу није оставило много полуга којим могу да утичу на изборе у Србији, посебно због тога што су Холанђани и Белгијанци наставили да блокирају потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању док Србија не оствари напредак у хватању оптужених за ратне злочине.

Све чешће поједини високи званичници ЕУ незванично упозоравају своје колеге да би се још један покушај тананог уплитања у српску политику могао вратити Бриселу као бумеранг.

Н. Радичевић

-----------------------------------------------------------

Хрватски рецепт за чланство у ЕУ

Без обзира на актуелни застој Хрватске у придруживању ЕУ, због ЗЕРП-а, Загреб ће први са западног Балкана ући у европску породицу народа. Између осталог и због тога што своју спољну политику није усмерила само на најзначајније државе чланице ЕУ. Иако је хрватским евроинтеграцијама веома значајна свесрдна подршка Немачке, пријатељство са Сједињеним Америчким Државама и америчко лобирању за хрватско чланство у ЕУ имаће, такође, велику улогу. Да Американци не заборављају хрватске услуге САД-у сведочи и овонедељно сведочење Данијела Фрида, помоћника америчког секретара за европске и евроазијске послове, пред Комитетом за спољне послове Представничког дома америчког Конгреса.

„Хрватска је значајан партнер САД и НАТО савезницима у међународним безбедносним снагама у Авганистану. Хрватска сноси све трошкове свог учествовања у операцији и нема никакве приговоре у вези са својим трупама”, рекао је Фрид, додајући да Хрватска планира да у 2008. години повећа своје учешће у трупама у Авганистану.

Иако Фрид наводи да су реформа правосуђа и корупција и даље изазови, он наглашава да хрватска влада остварује напредак.

Само дан после Фридовог сведочења, из Брисела стиже порука Хозеа Мануела Бароза, председника Европске комисије, да би Хрватска могла следеће године да закључи преговоре о придруживању ЕУ.

Задовољство хрватског премијера Иве Санадера и увереност да ће Хрватска постати двадесет осма чланица ЕУ није се ни доводило у питање. Он је само додао да жели да Хрватска буде један успешан пример, такође и земља модел за остале државе у региону.

-----------------------------------------------------------

Вордсворт: O националном блоку после избора

Будућност Србије је у Европи и ми се надамо да ћенова влада која буде формиранапосле избора имати јасну оријентацију ка европским интеграцијама,изјавио једанас у Београду британски амбасадорСтивен Вордсворт. На питање да ли ћеВелика Британија сарађивати и са блоком национално усмерених партија уколикопобеде на изборима, Вордсвортје одговорио да је на народу Србије да изабере своје представнике. „Владе европских држава и другемораће да сачекају резултатизбора и да онда процене да ли могу да сарађују са новом владом ”.