„Државни интереси” скривали „афере”

Кампања за ванредне парламентарне изборе 11. маја биће „прљавија” него она коју су странке водиле уочи протеклих председничких избора који су одржани 21. јануара, сматрају политички аналитичари. Оног тренутка када једна од партија крене у негативну кампању, то ће да произведе својеврсни домино ефекат, каже у изјави за Танјуг Марко Благојевић, програмски директор Центра за слободне изборе и демократију.

Прва потврда ове оцене већ је стигла. Тек што је премијер Војислав Коштуница објавио крај коалиције и неминовност ванредних избора, из Демократске странке и Демократске странке Србије почеле су да пљуште међусобне оптужбе. Потпредседник Владе Србије из ДС-а Божидар Ђелић окривио је премијера да је решио да обори владу, јер је одустао од пута ка ЕУ. Министар економије и регионалног развоја и лидер Г17 плус Млађан Динкић је рекао да не жели у да буде у влади која води у самоизолацију, практично оптуживши Коштуницу да води земљу у том правцу.

У ДСС-у нису остали дужни. Саветник премијера Бранислав Ристивојевић узвратио је речима да је Ђелићева изјава доказ да се ДС током кампање неће бавити политиком већ маркетингом и најгорим видом пропагандe. Он је уједно оценио да је „један од највећих проблема нашег друштва” начин на који је Божидар Ђелић „зарадио 11 милиона евра”.

„Све ове године доносили смо европске законе и градили правну државу како не би било могуће да се преко ноћи заради 11 милиона евра као што је зарадио Ђелић”, изјавио је Ристивојевић, а преноси Бета. Према његовим речима, „чињеница је да није зарадио 11 милиона док је живео у ЕУ, у Француској, и чињеница је да је после првог министарског мандата пријавио да је толико зарадио у Србији” а то је, како је казао „један од највећих проблема нашег друштва”.

Питање Ђелићевог удела у власништву Меридијан банке, чланице Агрикол банке у којој је Ђелић радио између два мандата, отворила је опозиција после формирања Владе Србије, у мају прошле године. Ђелић је тада казао да има акције које је поштено зарадио и да је своју имовину пријавио надлежним органима, као и да бројка коју су радикали помињали, од 11 милиона евра, није тачна. Тада је саопштио и да ће удео продати. Влада Србије је, међутим, у јулу одбила да одговори на посланичка питања о томе како је Ђелић стекао деонице „Меридијан банке”, наводећи да та питања не спадају у њену надлежност.

Варнице на линији ДС–ДСС поново су севнуле након што је Драган Ђилас, ДС-ов министар без портфеља, у изјави за „Прес” рекао да „свако ко буде гласао 11. маја мора да зна да, ако гласа за ДСС, постоји опасност да у ствари гласа за власт радикала”. Овога пута из редова ДСС-а огласио се Борко Илић, потпредседник странке. Он је, како преноси Танјуг, узвратио да прецизан одговор гласи да је „глас за ДС – глас за повећање Ђиласовог девизног рачуна”.

„Али, када је већ отворио ту тему, неопходно је да Ђилас саопшти грађанима колико милиона евра он има на свом рачуну, а посебно је важно да сведочи јавности да ли се његов девизни рачун увећао од када је министар и колико он сада милиона евра тачно има”, рекао је Илић уз опаску да би се тиме јасно видело зашто је Ђилас у политици – због грађана или свог девизног рачуна.

На питање како то да, ако је нешто спорно у вези са Ђелићевом и Ђиласовом имовином, ДСС није раније покренуо то питање, него тек када је дошло до расцепа у владајућој коалицији у изјави за „Политику” Борко Илић каже да то питање није било на дневном реду зато што су покренута многа друга питања.

„Хтели смо да имамо јединствену политику у влади и зато нисмо желели да изнутра отварамо неке фронтове који би нас ослабили у тренутку када смо се борили за Косово и Метохију, али очигледно да је ДС-у њихов појединачни интерес испред државног. За грађане је битно да добијемо одговоре на питања која смо поставили”, каже Илић.

Говорећи о томе да ли би питање иметка демократа икада било покренуто да није дошло до свађе у владајућој коалицији, он истиче да је сигуран да би се то питање поставило у јавности.

„Ко прати политичку сцену у Србији види да се свако питање покрене и отвори. Тако би било и са овим. Ми смо у овом тренутку сматрали да је битно да грађани сада када имају право избора 11. маја знају и добију одговоре на питања која се тичу милионске имовине појединих функционера Демократске странке”.

На подсећање да влада није одговорила на посланичко питање о Ђелићевим милионима, Илић одговара да је „обавеза политичких партија не само да се боре за власт већ и да стално отварају питања која се тичу и грађана и друштва и ми смо у складу са тим отворили ово питање”.

То питање су ипак, први покренули радикали, а судећи по овонедељним изјавама, грађани би наредних недеља могли да сазнају о чему је све ДСС ћутао зарад виших државних интереса. За претпоставити је да, уколико би се испоставило да има нечег незаконитог у вези са имовином функционера ДС-а, ни ДСС, који контролише министарство полиције, не би из те ситуације изашао без политичке штете, јер се у правним државама толерисање незаконитих радњи зарад виших циљева не сматра прихватљивим.

Судећи према првим „чаркама” аналитичар Дејан Вук Станковић оцењује да ће кампања бити прљавија у односу на претходне председничке изборе. Политичка температура ће, како каже за наш лист, бити још већа када се отвори прича о Косову и Европи. Тада ћемо се вратити на пребројавање на патриоте и издајнике, на барјактаре реформи и модернизаторе и на кочничаре реформи, на оне који воде у Европу и оне који воде у изолацију.

„Код нас нема узуса политичке коректности и зато очекујем још жешће нападе са једне и друге стране. Било би погрешно да се кампања потроши на дисквалификације, уместо на изношење праве аргументације”, оцењује Дејан Вук Станковић.

А Марко Благојевић упозорава да би лидери партија требало да се воде искуством из претходних избора, када су позитивне кампање допринеле изразито великом одзиву бирача. „Карактеристика позитивних кампања јесте та да се у њима политичке партије и кандидати баве својим бирачима и њиховим приоритетима што даје један озбиљан мотивациони ефекат, док се у негативним кампањама партије и кандидати уместо бирачима баве једни другима и оне су у принципу демотивационе”, објашњава Благојевић.