Москва нуди Ријаду нуклеарну сарадњу

Русија и Саудијска Арабија, дојучерашњи археривали на светском тржишту нафте (највећи произвођач и највећи извозник црног злата), увелико разрађују заједничке потезе на два стратешка поља: у баснословном петробизнису и развоју мирнодопске нуклеарне индустрије сунитске монархије.

Овај убрзани упоредни развој два правца сарадње Москве и Ријада јавности је открио Александар Новак, руски министар енергетике у интервјуу саудијском дневнику „Ашарк ел Авсат” објављеном данас. Колико овог пролећа, након фијаска пролећног покушаја Русије и ОПЕК-а да постигну договор о здруженом обуздавању производње нафте, Москва је била најавила да „у догледном времену неће обнављати преговоре са картелом”. Овог пута, Новак је инсистирао да је сарадња са другим нафташима Москви од изузетног значаја.

„О приликама на светском тржишту нафте саветујемо се и сарађујемо и са чланицама ОПЕК-а и са онима које нису у том удружењу. Одлучно намеравамо да наставимо дијалог о стабилизацији тржишта, спремни смо на најшире могуће консултације и за договор о заједничким мерама које не би биле краткорочне”, истиче Новак у интервјуу саудијским новинама.

Вест да Москва и Ријад опет сарађују (након скандала у Дохи – када је делегација Ријада преко ноћи променила мишљење о нацрту већ раније утаначеног договора Русије, Саудијске Арабије, Катара и Венецуеле о замрзавању производње нафте) – обрадовала је берзе.

Наиме, цена барела северноатлантске нафте (типа „брент”) скочила је на 46, 61 долар, што је његова највиша вредност у последњих месец дана. Барел је иначе крајем јануара ове године коштао око 28 долара (што је било најниже у последњих десетак година), док је у јуну накратко ишао за 52,50 долара.

Управо ово текуће летње кретање цене барела „надоле” основни је разлог што је несложни ОПЕК на иницијативу Венецуеле, Еквадора и Кувајта сазвао крајем септембра у Алжиру ванредно, неформално окупљање (током Међународне конференције о енергији).

Да ли ће ОПЕК, Русија и други петропроизвођачи изван састава картела који светском тржишту доноси 41-42 одсто нафте следећи пут у Алжиру постићи договор о једном заједничком потезу који неће бити краткорочан, загонетка је.

Прошли пут у Дохи Ријад је одустао од договора у последњем тренутку да би избегао да нафташи (у саставу ОПЕК-а и изван њега) учине било какав уступак пристижућем повратнику (и археривалу) Ирану.

Ко и како у овом тренутку евентуално усаглашава дугорочне нафташке интересе Русије (највећег произвођача), Саудијске Арабије (водећег извозника) и Ирана (некада другог најјачег члана ОПЕК-а), неизвесно је.

Оно што се поуздано зна јесте да је Москва, кроз интервју Новака, истовремено најавила велико интересовање и за пројекте мирнодопског развоја атомске индустрије, технологије и медицине у Саудијској Арабији.

Москва је заинтересована да учествује у изградњи саудијских нуклеарних електрана у оквиру Стратегије развоја до 2030. године. Ријад најављује изградњу 16 нових атомских реактора у следећих 25 година који треба да обезбеде петину неопходне електричне енергије у краљевини, најавио је Новак.

„Саудијска Арабија уопште нема инфраструктуру за нуклеарну производњу електричне енергије: утолико одлука Ријада да развија цивилни атомски програм представља изазов, али Русија управо у тим пословима има богато искуство”, оценила је агенција Тас.

Иначе, Русија и Саудијска Арабија потписале су споразум о сарадњи у развоју нуклеарне енергетике јуна прошле године.