Маљковић: Имамо шансу

Од нашег извештача

Рио – Марину Маљковић смо у Рију први пут видели два дана пре почетка Олимпијских игара. Седела је замишљено на клупи у тренинг сали, окружена стручним штабом. Припремна утакмица тек што је била завршена. Србија је убедљиво изгубила од Аустралије.

Неколико минута касније, селекторка нашег тима и творац европског шампиона, рангирала је најбоље селекције на свету. Високо је подигла руку да би дочарала где су Америка, Аустралија, Шпанија и Француска у односу на остале, међу којима је и Србија.

Све што је у том тренутку на клупи сумирала у својој глави Маљковићева ће прелити у заједничку мисао са којом ће данас, у 16 часова, њене играчице истрчати на паркет у борби за полуфинале против апсолутног фаворита – Аустралије.

– Никада нисам размишљала о томе зашто сам добила некога за ривала. То ми је – што ми је, испред мене је и морам да га победим. Наравно, Аустралија је друга у свету по свим мерилима – пласману, квалитету... Огроман фаворит – прича селекторка Србије уз неизбежно „али“:

– Имамо шансу! Баш као што смо имали против Француске у финалу Европског првенства. Морамо да извучемо поуке шта су то Јапан и Турска радили када су у групи играли на лопту са једном таквом Аустралијом. Да покушамо да дамо све од себе, храбро.

Наше девојке су се опростиле од „Омладинске арене“ у којој су избориле велики, али очекивани успех пласманом у четвртфинале. Сада се селе у „велико друштво“, у Кариока 1 арену у којој су до сада играли само мушкарци.

– Као, имамо притисак зато што смо европски прваци. Па то је најмањи проблем. Самопоуздање је било присутно увек. Прочитала сам изјаву Иване Шпановић пре него што је дошла овде: „Па ја сам освојила медаљу, нормално је да ће народ да очекује од мене...“ Феноменална изјава неког нашег спортисте! Али, ми морамо да будемо трезвене и реалне. Имаћемо позитиван адреналин да нападнемо Аустралију као што су наши мушкарци напали Америку. Покушаћемо. Сигурно ће бити урађено све на максимуму. И верујем да имамо шансу.

После победе над Сенегалом, којом су Српкиње избориле пласман у четвртфинале, Маљковићева је истакла да је у питању историјски резултат једне земље која практично нема лигу и чије играчице не наступају нити у Евролиги, нити у ВНБА. Ипак, после титуле европског шампиона прошлог лета, сви знају за сестре Дабовић, Соњу Петровић, Јелену Миловановић... Њихове утакмице се у домовини прате и за њих се навија.

– Мислим да ће сада девојке бити потпуно свесне, са великом жељом да обрадују земљу. Биће свесне да их гледа маса малих играчица, из свих школи кошарке и да су оне њихови узори. Желеће свом народу, свим навијачима и деци која нас сваког дана гледају преко ТВ, да донесу невероватну радост. Сви ћемо учинити све да до тога дође.

Соња Петровић је један од највећих адута Србије у кључном мечу против Аустралијанки. Не само због квалитета, већ због чињеница да добро познаје најбоље играчице и да студиозан приступ сваком ривалу у оваквим мечевима може да значи много.

– Сувишно је рећи да је Аустралија изузетан фаворит у том дуелу, што по саставу, што по позицији и игри коју су показали до сада. Ми тек подижемо форму. Јесу атипичне, јесте да имају доминантног центра, да иду агресивно на кош... То су све, на неки начин, наше Ахилове пете. Али имали смо дуеле са таквим екипама на Европском првенству и овде у Рију.

Петровићева најављује оно што је најбитније:

– Када имате тако јаку екипу, са тако великим звездама као што су Лиз Кембиџ и Пени Тејлор, играчице у Топ 10 на свету, то је посао целог тима. Ту неће моћи једна-две да извуку, или једна-две да скачу и играју одбрану. То је посао свих пет, да једна другу покривамо, да једна другој чувамо леђа. Како физички на терену, тако и психолошки, да се подржавамо. Верујем да ако останемо заједно – све је могуће.

Марина Маљковић је као параметар приступа утакмици истакла представу кошаркаша Србије против САД. Соња Петровић се слаже.

- Мислим да нам је значило што смо уживо гледале ту утакмицу и виделе да са свима може да се игра. Стварно сматрам да свака од нас потајно верује да је могућ пласман у полуфинале. Ако верујеш, нада постоји и ти ћеш дати више од себе. Тежак је противник, тежак пут, али очигледно да ми себи никада ништа нисмо олакшале. Нема предаје, идемо на све или ништа. Као што је било против Кине, припремиш се на 40 минута и ономе шта ће бити после не размишљаш. Шта буде – биће.

Било је потребно представити Аустралију широј кошаркашкој јавности у Србији. Тог подухвата прихватила се Јелена Миловановић, једна од најбољих играчица тима и дугогодишњи стуб ове репрезентације.

Одмах на почетку је истакла оптимизам на изузетно интересантан начин:

– Морамо да играмо 40 минута против Аустралије да бисмо имале шансе. То је једна утакмица, никада не може да се зна шта може да се деси. Ипак, жене смо...

У ком смислу – прекинута је Миловановићева која је моментално понудила конкретно објашњење.

– Па са нама се никада не зна. Како се пробудимо ујутру, тако играмо цео дан...