Ко је издао „брегзит”

Подела заједничког стана није једноставна, чак и ако то пребивалиште има 115 соба, као што је случај са резиденцијом британског министра спољних послова Бориса Џонсона, чије ће радне просторије он морати да дели са још два министра. По одлуци премијерке Терезе Меј, Лајам Фокс, задужен у новом кабинету за спољну трговину и Дејвид Дејвис министар за послове „брегзита” такође ће користити радне и гостинске просторије Џонсонове раскошне резиденције у Кенту.

Али ако подела овог луксузног здања није изазвала проблеме, кошкања око сектора у тек оформљеној влади већ су почела. Јуче је на видело изашла препирка између бившег градоначелника Лондона и Лајама Фокса. Иако су обојица били чврсто опредељени за „брегзит” чини се да један у другог немају много поверења кад је реч о начинима да се одлука на референдуму 23. јуна спроведе у дело.

У мејлу који је дошао до руку (или очију) новинара „Дејли телеграфа”, Фокс предлаже да се одговорност за будућу економску сарадњу пребаци искључиво у његов ресор, јер ако се то задужење задржи у саставу Министарства спољне политике, „трговина са другим земљама неће се развијати како треба”.

Писмо је упућено премијерки и Борису Џонсону, а министар за спољну трговину залаже се да се економска дипломатија задржи у оквиру трговинског одељења и да му се омогући „јасно руковођење тим пословима”. Премијерка Тереза Меј „није била импресионирана” овим предлогом, како јављају британски медији, док је елоквентни Борис Џонсон само констатовао како се од њега тражи да „председава Министарством спољних послова у нестајању”. Из извора блиских Џонсону процуриле су и констатације да „Форин офису не пада на памет да одељењу за спољну трговину препусти једно од најзначајнијих поља свог рада”.

Фоксово писмо и Џонсонов одговор први је опипљив доказ о тензијама које из дана у дан нарастају међу министрима задуженим за преговоре Лондона о изласку Британије из ЕУ. И Дејвид Дејвис замерио се Џонсону због тога што је изјавио да ће морати да изабере „најбриљантније људе у своје министарство” како би применили референдумску одлуку о изласку из ЕУ. Речник суперлатива није у складу са кодексом којим говоре политичари у Лондону. А Дејвис је притом дирнуо у его Џонсона, за кога важи да је у свему „нај, нај”.

Са првим сукобима око разграничења сопственог сектора, стижу и вести да ће се са „брегзитом” каснити много више него што је то било предвиђано.

„Тајмс” је у недељу објавио да због неспремности министарства за „брегзит” и за спољну трговину Лондон неће моћи да потегне члан 50 у јануару следеће године како се предвиђало. Као разлог за кашњење потежу се и избори у Француској и Немачкој следеће године. „Не можете да преговарате о тако важним стварима, а да не знате ко вам је саговорник”, гласи једно од образложења потекло из Министарства спољних послова.

Не успевајући да на време оформе тим за преговоре, „брегзит успоравају управо брегзиташи”. Дејвис је у своје министарство до сада довео мање од половине предвиђеног тима који би морао да броји 250 људи. Фокс би требало да скупи хиљаду „најбриљантнијих” експерата, а до сада је код себе довео само њих стотинак. Преговори тројице брегзиташких министара са Бриселом требало је да почну у мају, а већ сада је сигурно да неће почети до самог краја следеће године.

Ова одлагања изазвала су ојађеност евроскептичних торијеваца који планирају да оформе групе за притисак како би убедили Терезу Меј да ефикасније и брже изведе земљу из ЕУ. Од ње се тражи и да објави стриктне датуме за почетак преговора и дужину процеса и да се њих придржава.

Уколико се не буде поштовала воља народа, могући су и улични немири и масовне демонстрације. Њих помиње Најџел Фараж, некадашњи челник антиевропске странке УКИП. Он није једини који протестује због непоштовања воље народа. У конзервативном недељнику „Спектејтор”, колумна Брендона О’Нила нарочито добро илуструје стање духа нације. О’Нил протестује што се гласније не чује револт због оних који у име елите хоће да пониште вољу 17,4 милиона људи.

„Не сећам се да је икада демократија третирана са толико гађења и толико огољеног викторијанског елитизма као данас”, пише О’Нил који оптужује „академике, лордове, професоре и експерте” да су кренули у „отворен рат против воље народа”. Он предлаже да се изађе на улице и да се позове народ како би се масовним демонстрацијама влада натерала да поштује демократске принципе.

Засад се Тереза Меј држи чврсто попут некадашње гвоздене лејди са којом је упоређују. На питање да ли је истина да ће преговори са Бриселом почети тек крајем 2017. њени службеници су одговорили како је цела владина машинерија стављена у погон да би се овај озбиљан и врло сложени посао обавио како треба.

Знаци пуцања машинерије могу се разазнати само из новинских текстова. Јасно је на пример да још нису попуњена ни места у министарствима, нити да су дефинисане надлежности појединих одељења.