Грешка исправљена, траума остала

Ваљево – Пре неколико дана на адресу Ваљевца Петра Петровића (90) стигло је решење Републичког геодетског завода – Службе за катастар непокретности Ваљево којим се исправља грешка направљена 2011. године када је имовина овог времешног пензионера, ни кривог и дужног, уписана на име наследника човека који је, игром случаја, имао исто име, презиме и средње име као и он – Петар Богољуба Петровић и који је умро 2003. године!

Прича за Риплија о којој је „Политика“ већ писала почела је да се „запетљава“ у јуну прошле године када су на Петрову адресу у Гундулићевој улици у Ваљеву дошли геометар са троје људи који су тврдили да су они наследници његове куће. По обављеном оставинском поступку и на основу правоснажних решења о поравнању и деоби из 2007. године, тих троје људи су се још 2011. укњижили као власници куће. Наследили су је од Петра Богољуба Петровића?!– Нисам могао себи да дођем! Не знам како се нисам онесвестио, добио инфаркт, ја сам стар човек. Како неко може да наследи моју кућу без мог знања?!–- испричао је за „Политику“ Петар о ономе што се догодило пре годину дана. Ствари су почеле да се распетљавају пошто је тада открио да су људи који су дошли наследили имовину од човека са истим именом, презименом и средњим именом, али који је рођен 1944. у Причевићу код Ваљева и умро крајем 2003. године!

Кад се мало опоравио од шока, Петар, овај живи, јунак несвакидашње приче који је, узгред речено, рођен 1926, договорио се са геометром да се исправи очигледна грешка. Геометар му је обећао да ће све средити и све се тада на томе завршило. Међутим, када је годину касније, средином јуна 2016, Петар неким другим послом отишао у ваљевску Службу за катастар непокретности да извади поседовни лист за своју кућу, доживео је нови шок.– Рекли су ми да немам никакву имовину, да су власници моје куће оних троје људи који су били код мене пре годину дана. Они су пред судом уредно водили оставински поступак после смрти човека који се зове исто као и ја, наследили моју кућу, на основу судских решења укњижили се као њени власници, а мене нигде нема!? Као да никад ништа нисам имао?! – препричао је Петар своју муку. Никад ништа није имао са људима који су наследници, никада их пре тога у животу није видео, једина веза је исто име и презиме његово и човека кога су они наследили. Матични број се, изгледа, нико није сетио да погледа!? Петар је тада потписнику ових редова показао сву документацију из које се види да је његова парцела у Гундулићевој, за коју има све потребне дозволе, по старом катастарском премеру носила број 2686, а по новом се води под бројем 10.320. Код другог Петра Петровића, оног који је умро 2003, постојала је друга парцела чији је стари катастарски број био 2129, а нови – исто 10.320! Како су се две различите парцеле по старом премеру нашле под једним истим бројем по новом премеру?

Пре тачно пола века Петар је купио плац у Гундулићевој улици у Ваљеву, у делу града познатом као Градац, прибавио све потребне дозволе и на тој парцели саградио кућу у коју се уселио 1969. године. Уредно је плаћао све дажбине, укључујући и порез на имовину. А онда доживео да му прети избацивање из рођене куће, јер како су у јуну стајале ствари, по суду и Служби за катастар, то није била његова имовина!?!

На ивици живаца, ваљевски пензионер морао је да ангажује адвоката да заустави евентуално извршење и да истовремено покрене поступак за стављање ван снаге наследног решења и решења о поравнању које се односи на другог Петра Петровића, оног који је преминуо 2003. Све се, срећом добро завршило, адвокат је успео да на најбржи могући начин издејствује исправљање очигледне грешке коју је ваљевска Служба за катастар непокретности недавним решењем и признала, уз констатацију да се ради о погрешно идентификованој парцели приликом пребацивања из старог у нови катастарски премер... Грешка је исправљена, али све што се дешавало у претходна два месеца скупо је коштало деведесетогодишњег Петра Петровића.– Добио сам нервни слом, имам ноћне море, не могу да заспим... Обраћао сам се силним лекарима, сада пијем четири врсте лекова, имам психичке проблеме и проблеме са равнотежом – набраја несрећни човек последице стреса који је преживео. Петар ће, поручује, тражити да му се надокнаде сви трошкови које је имао због ове неправде, да он и његова породица добију правичну накнаду за све што су преживели. Тражи да му се одмах изда поседовни лист и копија плана.– Принуђен сам да продам кућу и да се са породицом иселим из Ваљева и Србије, јер је ово што је према мени учињено страховита неправда и отимачина – резигнирано закључује ваљевски пензионер који, ни крив ни дужан, умало није остао без имовине поштено стечене пре пола века.