Иранци бирају нови меџлис

После кратке седмодневне кампање и дана изборне ћутње, у Ирану се данас одржавају избори на којима ће 44 милиона грађана гласати за 290 посланика парламента или меџлиса.

И овога пута као и 2004. Савет чувара Устава дисквалификовао је више од осамсто кандидата опозиције на основу критеријума као што су лојалност исламу и исламској револуцији. Ово моћно тело састављено је од свештеника и правника које директно бира врховни вођа ајатолах Али Хамнеи. Искључивање толиког броја кандидата из трке значи да ће се реформисти борити само за половину места у парламенту и да ће конзервативци повећати бројчану надмоћ. После сличне дисквалификације на претходним изборима реформисти су доживели пораз.

На иранској политичкој сцени нема класичних политичких партија, већ фракција које су овог пута формирале четири коалиције.

Конзервативци су подељени на тврду линију, која подржава актуелног председника Махмуда Ахмадинежада, и умерењаке, окупљене око бившег „нуклеарног” преговарача Алија Лариџанија и градоначелника Техерана Мухамеда Калибафа.

Ако победи ова друга струја, неће бити фундаменталних политичких промена нити одустајања од нуклеарног програма, али ће реторика према Западу и Израелу сигурно бити блажа, оцењују аналитичари.

И реформисти имају две групације – једну предводи бивши председник Мохамед Хатами, а другу, ближу центру, свештеник Мехди Кароуби.

Иако је кампања била кратка и прилично тиха, највиши званичници и државни медији трудили су се да приволе што већи број људи да гласају како би масовним одзивом показали јединство нације која је у све напетијим односима са Западом због спорног нуклеарног програма. Власти се надају да се неће поновити изузетно слаб одзив на претходним парламентарним изборима 2004, када је у Техерану гласало мање од 40 одсто уписаних бирача.

Врховни вођа ајатолах Хамнеи изјавио је да су ови избори „велики тест који ће показати снагу и достојанство иранске нације и исламског система”. Непријатељске гласине да избори у Ирану нису слободни ајатолах је описао као „политичку пропаганду”.

Конзервативци су такође оптуживали реформисте за тајне контакте са званичницима Европске уније. Главна мета тих напада је брат бившег председника Мохамеда Хатамија, Мохамад Реза Хатами, који је оптужен да је одржавао тајне састанке с дипломатама и амбасадорима чланица ЕУ ради добијања подршке за притисак на владу у Техерану, пренела је ДПА.

Конзервативци покушавају да убеде народ да не гласа за кандидате који траже страну подршку.

Ирански лидери сматрају да су Глас Америке и друге стране ТВ станице које емитују програм на персијском језику оруђе пропаганде усмерено против Исламске Републике Ирана. У кампањи су, између осталог, били забрањени постери, изборни каравани и мегафони, па је главни медиј била телевизија. Државне ТВ и радио станице стале су на страну конзервативаца, отворено критикујући реформисте. Редовно су емитоване анкете грађана, који су све до једног говорили да ће гласати и нису имали примедбе на регуларност избора.

Млади образовани Иранци, чије је мишљење о изборима Би-Би-Си објавио на свом сајту, углавном кажу да би гласали за реформисте чији су кандидати дисквалификовани без ваљаних разлога. Има и оних који подржавају иранску владу и премијера и који мисле да све гора економска ситуација, са растућом инфлацијом и незапосленошћу, није грешка домаћих политичара већ санкција међународне заједнице.

Ј. К.