​Најтоплији јул у историји мерења

Све је извесније да ће 2016. бити најтоплија година откако се модерним инструментима мери температура. Америчка агенција НАСА објавила је податке за јул, који показују да је прошли месец био најтоплији од 1880. године. Протекли јул је такође постао апсолутни рекордер као најтоплији месец уопште. Такође је настављен дуги низ месечних рекорда, јер је сваки од протеклих девет месеци био најтоплији у односу на те исте месеце ранијих година.

Сада су још веће шансе да се обистине предвиђања научника да ће 2016. бити трећа година у низу која ће срушити претходни топлотни рекорд. Просечна температура у првој половини ове године већа је за 1,3 степена од просека из 1880. године.

Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) Србија се уклапа у трендове, јер су претходни месеци 2016. били топлији од просека, изузев маја, који је био хладнији (у Нишу до 1,5 степен испод нормале).

Фебруар 2016. је био најтоплији откад постоје мерења у Србији, са одступањима од 4,9 Целзијусових степени на Палићу до чак 7,7 у Сјеници. Април је био четврти најтоплији од 1951. са одступањем до 4,4 степена на Црном врху. Јун је био пети најтоплији у Србији и на осам мерних станица превазиђен је максимали број тропских ноћи за тај месец. Средња температура је била до 2,3 степена већа од нормале (Лесковац).

И у анализи целе пролећне сезоне уочљив је овај тренд. Температура ваздуха је била од 0,7 (Краљево) до 1,6 степени (Црни врх) већа од нормале, односно од средње вредности у периоду 1981–2010.

Насини подаци заснивају се на температури ваздуха на копну и на површини мора. Јул 2016. био је за 0,84 степена топлији од просека за период 1951–1980 и за 0,11 степени топлији од претходног рекорда обореног 2015. године.

Јун је био за 0,9 степени Целзијусових топлији од просека за тај месец у 20. веку и најтоплији јун у претходних 136 година, а за 0,02 степена оборен је рекорд постављен прошле године. Фебруар 2016. био је за чак 0,33 степена топлији од фебруара 2015. године.

То што је сваки од последњих девет месеци најтоплији од када се врше мерења, тумачи се као последица глобалног загревања, али и јаког утицаја климатског феномена „Ел Нињо” (дечак на шпанском), који настаје када вода у тропском делу Тихог океана постаје знатно топлија. Трећи разлог, према оцени стручњака, лежи у екстремно високим температурама на Арктику, где је лед почео да се топи два месеца пре него што је уобичајено. Ако је за утеху, „Ел Нињо” је ослабио и научници очекују да глобалне температуре 2017. буду нешто ниже, пошто је сада на сцени супротна појава хлађења воде Пацифика, позната као „Ла Ниња” (девојчица на шпанском).

Дејвид Кероли, климатолог са Универзитета у Мелбурну, не очекује да ће до краја године бити рекордно топлих месеци. Кероли, који је за „Гардијан” тумачио најновије податке Насе, напомиње да се температуре пореде са периодом када су већ биле за пола степена више од преиндустријског просека. То значи да је овај јул био топлији за чак 1,3 степена. Ако се 0,2 степена припише деловању „Ел Ниња”, 1,1 степен је вероватно последица човековог утицаја, сматра овај стручњак.

Током јула у Београду било 16 тропских дана и 12 тропских ноћи

Према подацима РХМЗ, јул је у нашој земљи био топао и понегде веома топао (Ваљево, Краљево) с два до шест тропских дана више од просечног броја за јул у већем делу земље.

Средња температура била је од 13,9 степени Целзијуса на Копаонику до 24,6 степени у Неготину. Одступање од нормале зависи од референтног периода који се посматра, објаснио је за „Политику” Горан Пејановић, помоћник директора Националног центра за климатске промене.

Ако се пореди са периодом 1961–1990, одступање је било од 1,6 степени у Новом Саду и Зајечару до 2,6 степени Целзијуса у Београду. У односу на топлији период 1981–2010, било је од 0,1 до 1,4 степена Целзијуса.

Највиша максимална дневна температура ваздуха од 38,0 степени измерена је у Нишу 14. јула.

Забележено је од 12 тропских дана (30 и више степени) у Лозници до 20 у Неготину. У Београду је регистровано 16 тропских дана. Највећи број тропских ноћи, 12, забележен је у Београду (минимална дневна температура 20 степени Целзијуса и више).