Москва још уздржана

Специјално за „Политику”
Москва, 13. марта – Руска дума препоручила је влади да размотри могућност отварања руских мисија у Абхазији, Јужној Осетији и Придњестровљу.

На расправи, организованој поводом захтева Абхазије, Јужне Осетије и Придњестровља за признавање независности, речено је да је данас најважније не допустити развој нових конфликата између различитих група на територији Кавказа и Молдавије. Русија мора одлучно да се супротстави сваком покушају спољашњег политичко-економског и војног притиска на непризнате републике и да се ангажује на очувању постојећих мировних мисија које се боре за достизање решења конфликата на територијама Абхазије, Јужне Осетије и Придњестровља на основу узајамних договора.

Русија би, према мишљењу депутата, требало да се труди да обезбеди учешће непризнатих република у свим међународним организацијама и форумима на којима се разговара о темама које се тичу њихових интереса.

Мора се припремити предлог за организацију бесцаринског увоза у Русију робе произведене у предузећима са руским учешћем на територији непризнатих република, треба изменити формат односа с непризнатим републикама, појачати подршку руским грађанима који живе на њиховим територијама у трговинско-економској и социјално-хуманитарној сфери.

Никада у Грузији

Приликом припрема и закључивања међународних уговора РФ са Грузијом и Молдавијом треба водити рачуна о интересима руских грађана који живе на територији непризнатих република, сматрају учесници у дискусији којих је било више од 300, укључујући и представнике парламента Абхазије, са Нугзаром Ашубом на челу, Јужне Осетије, са Знаууром Гасијевом, и Придњестровља, са Јевгенијем Шевчуком на челу.

Њихово обраћање парламенту могло би се свести на једну заједничку реченицу коју је формулисао Ашуба: народи непризнатих република неће никад живети у Грузији (односно Молдавији) и нема те силе или притиска који их на то могу натерати. Ситуација са Косовом дала им је само нови подстицај јер свака од тих република сматра да има много веће право на независност него јужна српска покрајина.

И укидање економских санкција против Абхазије дало је моћан импулс узајамној сарадњи непризнатих република, рекао је новинарима лидер Придњестровља Игор Смирнов, додавши да ће захваљујући томе оне развијати политичке, економске, културне, научне, спортске и војне везе и наставити да траже међународно признање.

Председник Путин је недавно изјавио да се „Русија неће мајмунисати“, то јест неће користити двојне стандарде – ако сматра да Косово нема право на независност, онда то важи и за непризнате постсовјетске републике. Русија признаје територијални интегритет Грузије, рекло је данас и неколико говорника у Думи. Разлог да се о томе ипак расправља Комитет за ЗНД, који је и иницирао расправу, објашњава „нарастајућом провалијом између признатих норми међународног права и нове реалности која добија системски и суров карактер“. Расправа је важна јер „темеље међународног права нарушава дипломатско признање независности Косова од стране влада САД, Велике Британије, Француске, Немачке и других земаља, упркос ставовима Републике Србије и мимо одлука Савета безбедности УН“.

Ратничка реторика

Руска дума сматра да излаз из стања „залеђености“ конфликата на постсовјетском простору представља, под утицајем „случаја Косово“, потенцијалну опасност од новог активног сукоба страна „са свим негативним војно-политичким, економским и хуманитарним последицама за становништво“.

Решење свих спорних питања могуће је само путем преговора – сматрају депутати. „При томе је неопходно поштовање раније постигнутих споразума у вези са молдавско-придњестровским, грузијско-абхаским и грузијско-осетијским конфликтом“.

Руски парламентарци са жаљењем примећују да се у последње време ситуација у зони грузијско-абхаског и грузијско-осетијског конфликта компликује, а понашање Тбилисија је „непредвидиво, иде у цик-цак и деструктивно је“. Расте количина оружја, појављује се ратничка реторика и покушаји да се разруше постојећи механизми регулисања конфликата путем компромитовања руске миротворачке мисије, дају основа Абхазима и Осетинима да верују да руководство Грузије спрема војни сценарио.

У таквој ситуацији, одлазак руских миротвораца, што Грузија све чешће тражи, може имати катастрофалне последице за становништво.

Иако ови закључци Думе немају законодавни карактер и могу послужити само као препорука извршној власти, одавно једној седници Државне думе Русије није била посвећена толика пажња. Седница је била затворена, а испред сале чекало је више од 150 новинара и 20 ТВ камера, док је на списку говорника било више од 300 депутата, чланова Сената и председничке администрације, као и низа федералних министарстава. По завршетку расправе председник Комитета за ЗНД Алексеј Островски рекао је да ће се Дума, после данашње расправе, ограничити оквиром изјаве која ће бити размотрена на новом заседању 19. марта.