Тачка на преваре са хлебом
Нова, јаснија правила ступају на снагу за две године и одредиће под којим условима пекари векну могу да назову ражаном, кукурузном, хељдином, спелтином...Једно од најчешћих дилема – какав хлеб једемо и да ли то што купујемо стварно одговара декларацији могла би да буде разрешена новим правилима које је држава прописала за пекарску индустрију. Тако ће, рецимо, ражани хлеб морати да има минимум 70 одсто ражаног брашна, бурек и даље најмање 20 одсто надева а сва пецива тачну спецификацију шта садрже, што до сада није био случај код свих производа.
Како смо недавно објавили, на српским њивама све мање су заступљене квалитетне сорте пшенице због чега, по тврдњи аграрних аналитичара, не само да купујемо лошији хлеб него и ризикујемо да изгубимо стечене извозне позиције, чак и на тржиштима у окружењу где су нам највећи купци. Због тога што ова област није била регулисана, произвођачи су се окретали сортама које, уз нижа улагања, дају веће приносе. Такво жито нема високу енергетску вредност, а хлеб и пециво је лошијег квалитета. Поједине пекарске индустрије, из окружења, зато заобилазе брашно из Србије. Пример је Словенија, где смо у једној од највећих индустрија недавно чули да од нашег брашна тешко може да се направи квалитетан хлеб.
Како „Политика” сазнаје, Министарство пољопривреде, пре неколико дана, усвојило је нови Правилник о квалитету жита, млинских и пекарских производа и тестенине који ће заменити онај који је на снази још из периода бивше Југославије (из 1995. године) и чија су решења била не само превазиђена већ често и прилично недоречена. То је пекарима омогућавало да на легалан начин профитирају, пропуштајући да наведу тачне састојке у векни.
– Новим прописима о квалитету обухваћене су три велике области. Потрошачима ће то олакшати избор јер ће бити гарантован минимум квалитета који произвођач мора да испуни. Покушали смо да будемо реални, сагледамо шта се све налази на тржишту и довољно јасни у одређивању правила шта може да буде у промету – каже за наш лист Ненад Вујовић, начелник Републичке пољопривредне инспекције.
Биће ово први важнији искорак у покушају државе да се у ред стави између 2.800 и 3.000 пекара које послују у Србији. Потпуно тачан податак колико пекарских погона ради у држави не постоји јер је ова бранша, последњих година, била највише подложна променама – једна пекара се затвори, сутра већ на углу осване нова. Произвођачима је ипак остављен дуг период усаглашавања чак до 1. јануара 2018. године.
Због чега су потребне тако дуге припреме?
– Сматрали смо да овој индустрији треба дати довољно времена како би сви могли да се усагласе. Због реалне потребе да промене декларације и потроше набављене сировине – објашњава наш саговорник.
Као најважнију измену прописа, Вујовић наводи то што су јасније одређени проценти који морају да буду поштовани како би неко свој хлеб назвао – ражаним, кукурузним, хељдиним, спелтиним… То је било нужно јер су проблеми последњих година, углавном у вези са нетачним и непотпуним декларисањем. По ранијим истраживањима „Политике” то је било најуочљивије код такозваних мешаних хлебова, који се састоје од две или више врста брашна, јер се тешко могло утврдити које је од њих доминантно.
– По старом правилнику ако правите ражани хлеб и у њега додајете 20 одсто пшеничног брашна, нисте били обавезни да то и напишете. Потрошачи тако нису имали потпуне информације шта купују – објашњава Ненад Вујовић из Пољопривредне инспекције.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


