Најџел Фараж би да опет буде грађанин Европске уније

У свест се тих јунских „брегзитовских” дана дубоко урезао по многима један од најпрљавијих потеза у британској кампањи, од којег се оградио чак и Борис Џонсон, главни поборник изласка Уједињеног Краљевства из Европске уније – плакат који је користио Најџел Фараж, тада лидер евроскептичног УКИП-а. Покушај да се интензивним расистичким тоновима улије страх да се културни и национални идентитет Британаца губи приливом људи крунисао је фотографијом која приказује мигранте док 2015. године у дугој колони прелазе границу Хрватске и Словеније. Фотографијом коришћеном на панелу који је у јеку „брегзита” кружио земљом поручио је Британцима да ће се напуштањем блока ослободити миграната који долазе из Европе.

Исход кампање је познат, али је Фараж остао загонетка. Тешко се и сада може прозрети шта је заправо наумио и који су његови постизборни планови. Борис Џонсон је остао у политици, поставши министар спољних послова, док је Фараж напустио ове воде, али је извесно да није и Европску унију. Наиме, спекулише се да хоће да опет буде њен грађанин, и то преко немачког пасоша.

Недавно је обзнанио да ће, упркос томе што ни сам није знао шта да ради с исходом референдума, кренути по европској турнеји да подстиче чланице ЕУ да ураде исто што и Британци. Још се нису охладили коментари да је Фаражу мало то што је урадио, па би да тотално разбије ЕУ, а медији спекулишу да он ипак не може без ЕУ и да је затражио немачко држављанство.

Значи ли то да би човек чија је главна окосница кампање била антиимигрантска могао да постане мигрант?

Контроверзни плакат који је Фараж користио у кампањи за „брегзит” (Фото Ројтерс)

С друге стране, поједини медији попут „Индепендента” закључују, захваљујући изворима блиским Фаражу, да је реч о измишљотини и да је прича „комплетна глупост”.

А све је почело када је глас у етар посредством „Фејсбука” пустио Британац, објавивши да је видео Фаража како чека у реду у немачкој амбасади и подсетио да је његова жена Немица и да тако планира да себи и својој породици обезбеди двојно држављанство.

Прича можда јесте „комплетна глупост”, али у Фаражовом случају не би била неочекивана. Краљ контрадикторности планира да у септембру крене на турнеју по европским метрополама где ће народ убеђивати да заједништво којем стреме деценијама више није добро и да је дошло време да се европска разноликост слави у форми независних држава. Иако се извукао из учешћа у нимало једноставном разводу од Брисела, којем је добрим делом кумовао, замисао да „брегзит” продаје по Европи окарактерисао је природно хуманим и очекиваним следом догађаја, где је нормално да „политичар својим искуством, ако већ може, помогне другима”.

Фараж је у кампањи „помагао” и Британцима, обећавши да ће новац који недељно дају Бриселу ићи у национални здравствени систем. Свега дан пошто је излазак из блока подржало 52 одсто гласача, у телевизијском наступу је ову тврдњу назвао „једном од грешака кампање за излазак” и поручио да је у заблуди онај ко је због овога заокружио самосталност.

Занимљиво је да је после историјског референдума Фараж напустио политику. Бивши лидер десничарског УКИП-а сада тврди да је екстремна десница у Британији уништена захваљујући њему. У прилог подсећа да је постојала екстремно десничарска странка БНП која је етикетирала понајвише Јевреје и црнце, али ју је разбио јер је многе њихове бираче приволео себи. Себи, који није против било кога, већ само „ставља Британце на прво место”.