Самозатамњујуће стакло штеди енергију

Тим стручњака са Масачусетског технолошког института (МИТ) развио је нови начин производње стакла које може од уобичајеног да постане потпуно непрозирно, што отвара могућност уштеде енергије блокирањем сунчевог светла током топлих дана и мање коришћење клима-уређаја.

Како је објављено на сајту тог факултета, иако постоје слични примери самозатамњујућег стакла, новооткривени начин је много бољи јер стакло постаје потпуно црно, и то за много краће време него што је то до сада био случај.

Предност у односу на постојеће материјале јесте и то што је за затамњивање и посветљивање стакла потребно веома мало енергије како би се то стање одржало, односно електрицитет је неопходан само за покретање промене, а не и за одржавање у том стању.

Нову технологију развили су професор хемије на МИТ-у Мирчеа Динка, полазник докторских студија Калид ел Каби и асистент на Брандајс универзитету Кејси Вејд. Како је Динка објаснио, њихово откриће користи електрохроматске материјале, који мењају боју и транспарентност као реакцију на електрични напон.

„Ово је потпуно другачије од фотохроматских (фотоосетљивих) материјала који могу да се нађу у наочарима за сунце и који постају тамније када светлост буде јача. Такви материјали спорије реагују, а промена у њиховој прозирности је много мања”, рекао је Динка.

Он је додао и да је њихово откриће боље и од постојећих електрохроматских материјала који се тренутно примењују у авиону „боинг 787”, којима је потребно неколико минута да потамне, а чак ни тада то не буде потпуно црно, већ само тамнија нијанса зелене.

Разлог за спору промену нијансе лежи у томе што се она базира на кретању електрона који прозору дају негативни електрични набој, да би му затим позитивно наелектрисани јони вратили електрични баланс и створили ефекат промене боје. Међутим, док се електрони крећу веома брзо кроз материјал, јони то чине знатно спорије, што доводи до успоравања читавог процеса.

Тим са МИТ-а је то превазишао употребом сунђерастих материјала, такозваних метал-органских оквира који могу да проводе и електроне и јоне великом брзином. Такви материјали у употреби су већ 20 година због своје могућности да унутар структуре складиште гасове, али научници са Масачусетског технолошког института први су који су искористили њихова електрична и оптичка својства.

С обзиром на то да су својства материјала приказана у лабораторијским условима, следећи корак истраживачког тима јесте да направи узорак за тестирање, величине једног квадратног инча (6,45 квадратних центиметара), како би она била приказана потенцијалним инвеститорима, али и да би се утврдили трошкови евентуалне производње прозора од тог материјала.

Као додатак самопотамњујућем прозору материјал би могао да се искористи и за екране уређаја мале електричне снаге, попут оних какве користе „киндл” електронски читачи, али, како је истакао Динка, то би било засновано на потпуно другачијем приступу.

Танјуг