Британцима екстрапорез на безалкохолна пића

Велика Британија јуче је и званично почела додатно да опорезује компаније које продају заслађена безалкохолна пића, ради сузбијања дечје гојазности, саопштили су светски медији. Новац прикупљен на овај начин, како је речено, улагаће се у програме подстицања физичке активности и балансиране исхране школске деце. Британска влада је, апелујући на произвођаче хране и напитака да под хитно смање садржај шећера у својим производима, објавила да готово трећина деце узраста од две до 15 години у овој земљи већ има вишак килограма или је гојазно.

И Србија из године у годину бележи све већи број гојазне деце. Према последњим подацима из 2013. било их је 13,7 одсто, што је готово двоструко више него шест година раније, али још нема назнака да би и наша земља могла да се придружи оваквом тренду. Било је оваквих идеја, али не и конкретних мера. Пре неколико година је и из кабинета министра финансија Душана Вујовића, незванично најављено да би кроз увођење акцизе на газирана пића могле да се попуне рупе у јавним приходима. То се ипак није догодило, а акцизе се, према подацима из априла, када је „Политика” писала о овој теми, тренутно плаћају само на деривате нафте, струју, биогориво и биотечности, алкохолна пића, дуванске прерађевине, кафу па чак и течности за пуњење електронских цигарета.

У Србији се, за сада, политика заштите јавног здравља не усмерава у овом правцу иако је декларацијом Уједињених нација (УН) из 2011. године државама чланицама препоручено да кроз опорезивање штетних намирница (па тако и хране са додатим шећером) смање њихову продају. Према речима нашег саговорника упућеног у ову тематику, овакву пореску политику је лакше спровести у богатијим друштвима.

Код нас је најављивано и увођење конкретних мера за подстицање борбе против такозваног додатог шећера у храни. То су скривени шећери који уз помоћ савремене технологије проналазе пут до готово свих група намирница, чак и оних за које се никада не би претпоставило да садрже шећер (млечни производи, интегрална пецива, слани сосови…). Постоје претпоставке да се скривени шећери налазе у три четвртине свих пакованих (индустријских) производа, али је тешко утврдити у којој мери, због политике декларисања производа који произвођаче не условљавају да дефинишу количину природног и додатог шећера у производу.

У свету се увелико води кампања за увођење акциза на све производе који могу да имају негативан ефекат на здравље људи. То су осим зашећерене хране и висококалоричне намирнице и храна са високим садржајем засићених масти. Пионир у увођењу таксе на слатка пића је, да подсетимо, Финска, која се на овај корак одлучила још четрдесетих година прошлог века, а Данска је увела таксу на „кока-колу” 1953. године.

Разлог, међутим, није био здравствени, него да би се заштитила локална индустрија пива. Та такса је укинута 1. јануара 2014. године. У Француској је овај намет уведен 2012. док ће Јужноафричка Република увести таксу у априлу следеће године. У Француској је такса у 2014. донела 309 милиона евра, а према подацима министарства финансија те земље, рачуна се на исти износ и у 2016. години. У Мексику је уведен порез од 10 одсто, а продаја је опала за 12 процената. Друге земље су безуспешно покушавале да уведу овакве мере, попут Румуније у којој је ова такса уведена 2010, али је влада брзо одустала од ње пре свега због противљења ланаца брзе хране.