Класика у граду дерта
Врање – Након неочекивано велике посећености и сјајних утисака са прошлогодишњег фестивала када су се Врањанци показали као публика која зна да ужива у квалитету добре музике, ове године организатори су се потрудили да Пијано самер фест у свом трећем издању добије још више на значају. Низом концерата уметника са скоро свих меридијана, новим садржајима, предавањима, као и летњом академијом коју држе врсни мајстори клавира, овај наш најмлађи фестивал класичне музике на добром је путу да постане неизоставна дестинација на светској мапи културних дешавања.
Врло млади сте напустили Србију како бисте унапредили своје музичко образовање, најпре у Немачкој, а онда сте градили своју каријеру пијанисте по бројним фестивалима широм Европе. Шта је за вас било најважније у том периоду?
Као седамнаестогодишњак отишао сам на студије у Минхен и то могу да означим као једну од прекретница на свом музичком путу. Сигурно многобројни концерти и прилике да наступам пред публиком били су веома битни за стицање искуства и нових сазнања о самом себи, али исто учење из сопствених грешака и неуспеха нису били мање значајни. Ипак, издвојио бих школовање у Немачкој као један од кључних момената – имао сам привилегију да упознам и учим од великих уметника, а то је заиста један неисцрпан извор инспирације.
Како се родила идеја о оснивању једног оваквог фестивала који је најпре кренуо у Охриду, а ево две године заредом одвија се у Врању са тенденцијом да постане традиционалан?
Све је почело као и много тога у животу случајно – од једног позива да нешто слично урадим у Аустрији, захваљујући мојој колегиници и суоснивачу овог пројекта Јани Бегин, пут ме је навео у Охрид који је у суштини много погоднији за овакву врсту дешавања од Врања. Међутим, незаинтересованост локалне заједнице и задужених институција у Македонији да подрже наш труд био је разлог да покушамо срећу у Србији. Драго ми је да смо у Србији, и поред тога што нисмо део никаквих структура, наишли на веома позитивне реакције и што је препознат квалитет овог пројекта и што на сваком кораку наилазимо на позитивне реакције и високу професионалност од стране институција. Професионално нико од нас није по струци менаџер. Учили смо на проблемима и грешкама које смо сусретали у ходу и управо су наша гостовања на великим фестивалима била битно искуство да фестивал, упркос веома скромним финансијским средствима, функционише на завидном нивоу и понуди врхунска уметничка достигнућа.
Шта је препоручило град Врање за место одржавања једног оваквог фестивала?
Врање има веома интересантну позицију – близина аеродрома у Скопљу а сада и у Нишу, затим близина већих градова као што су Скопље, Софија, Ниш и Лесковац као и културни вакуум на Косову јесу фактори који говоре у прилог Врању. Препуна сала Дома војске у којем се дешавају фестивалски концерти говори о томе да у граду трубе и мерака има и те како слуха за класичну музику. Слуха за наш рад има и млад, динамичан тим окупљен око градоначелника Слободана Миленковића који се залаже да све ово постане успешна прича. Овај фестивал је у својој замисли експеримент, пионирски подухват, али ако се добро искористе шансе и квалитет који већ имамо може за град да постане финансијски веома исплатив.
По ком критеријуму сте као уметнички директор бирали овогодишње учеснике Пијано самер фестивала?
Као и претходне две године, председник летње академије је деведесетогодишњи професор Клаус Шилде, дугогодишњи председник Високе школе за музику и театар у Минхену, који је један од најзначајнијих представника немачке пијанистичке традиције. Поред њега, мајсторске радионице на летњој академији воде и пијанисти: Мајкл Лесли из Аустралије, Аида Гаврилова из Велике Британије, Биљана Горуновић из Србије као и ћерка професора Клауса Шилдеа која води мајсторску радионицу за виолину и камерну музику. Специјални гост фестивала ове године је Мармара квинтет из Истанбула са којима полазници летње академије могу да изводе дела камерне музике као и клавирске концерте. Пошто имамо преко 30 учесника, истакао бих неколико имена који су својим присуством увеличали овај фестивал: Нино Гуревич из Грузије, са наградама на великим и интернационалним такмичењима, Хyн Сок Текин из Јужне Кореје, Сатоко Мимура из Јапана, професор на музичкој академији у Кјоту, Дмитриј Романов, пијаниста и композитор из Москве, Густаво Зака из Аргентине, професор универзитета у Кордоби, Амаури Моралес пијаниста из САД-а.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


