Несвесни ум: прајминг

Ако би неко од вас тражио да више пута поновите реч „бело”, а затим да брзо одговорите на питање „Шта пије крава?”, вероватније је да бисте погрешно одговорили „млеко” уместо исправно „воду”. То је добар пример како на наше опажање, мишљење и доживљавање, али и реаговање, утичу они садржаји којима се претходно бавио наш ум. Тај механизам је назван „прајминг” (енг. priming) и значајно утиче на наше свакодневно доживљавање и понашање.

Прајминг је важан јер испод прага наше свесности битно утиче на наше одлуке. Зато нам познавање механизма прајминга и његово освешћивање може помоћи да боље разумемо себе и друге, али и да се одупремо психолошким манипулацијама када неко намерно користи прајминг, сервирајући нам неку информацију како би нас навео на неку одређену реакцију.

Објашњење ове појаве јесте да одређени стимулуси активирају одређене делове мозга који остају у побуђеном стању због чега имају предност (одатле и реч прајминг) у обради нових стимулуса. Зато су људи склонији да након гледања страшног филма, неуобичајене шумове тумаче као знак опасности. Исто тако, жена која је открила да је трудна због те чињенице одједном на улици примећује велики број трудница на које раније није обраћала пажњу.

Они који су највише заинтересовани да користе прајминг како би утицали на понашање групе људи су стручњаци који желе да повећају продају нечега или да утичу на вољу бирача. Ево примера једне експериментално доказане манипулације купаца: у продавници вина су једне недеље пуштали препознатљиво француску музику, а друге немачку. Резултат је био да су прве недеље више купована француска, а друге немачка вина. Прајминг може да буде и неспецифичан: све што помаже да се купци боље осећају у некој продавници, повећава куповину.

Како многи људи сазнају о догађајима у свету из различитих средстава информисања у којима доминирају негативне вести, то битно утиче на каснији негативни лични доживљај социјалног окружења. Вероватно у медијском извештавању и прајмингу можемо да тражимо објашњење недавне серије напада хладним оружјем на путнике у возовима у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. „Заражавање путем медија” је најбоље проучено у извештавању о самоубиствима. Након што су медији пристали да о самоубиствима или не извештавају, или да то чине штуро, никако сензационалистички, у многим државама смањен је број самоубистава. Можемо да се запитамо да ли медијско извештавање и прајминг имају неког утицаја на епидемију породичног насиља и убиства жена.

Доказано је да је особа која је доживела неку љубазност од непознате особе једно време склонија да и сама постане љубазнија. Зато будимо љубазни да би и други то постали.