Живети с Алцхајмером

Стручњаци су чак престали и да се расправљају о томе да ли је претварање мозга оболелих у "муљаву смесу", узрок или последица болести. Сигурно је само то да је ова болест у експанзији и да се обрушила на људско друштво рушећи све државне границе пред собом.

У САД се на рецепте за лекове означене као препарате којима се она третира, потроши више од једне милијарде долара, а све те пилуле имају углавном маргиналне ефекте. Ни једна од њих не делује на симптоме или заустављање процеса у коме људски мозак полако умире. Под притиском јавности научници су одговорили да нема на видику скорашњег решења, и да је могуће да ће истраживања без резултата трајати још најмање десет година.

У међувремену, бројке оболелих постају застрашујуће: више од четири и по милиона Американаца суочено је са Алцхајмером. Један од десет старијих од 65 година и половина Американаца старијих од 85. На медицинско збрињавање ових људи потроши се сто милијарди долара годишње што у будућности прети да озбиљно угрози здравствени систем.

Није само новац оно око чега треба бринути. Пре свега ради се о патњи милиона људи који, суочени са болешћу својих најмилијих, не знају како да им помогну. Они који се не одлуче за неку од специјализованих установа за ове болеснике суочени су са мукотрпном бригом која само одлаже неминовно смештање у специјализоване болнице када свакодневни напор постане немогућ за оне њене здраве чланове породице.

Фармацеутске компаније, с друге стране, нештедице троше на нове развојне пројекте и развој нових лекова који не помажу. Али, оболели од Алцхајмера и њихове породице су толико очајни да ће купити било који лек по било којој цени, само ако нуди и трунку лажне наде за ублажавање патње.

Могло би се поуздано рећи да је прећутно признат пораз индустрије лекова када је реч о Алцхајмеровој болести. Круг без одговора на бројна питања која муче пацијенте и њихове породице затворен је а да се дошло на почетак у шездесете и седамдесете године. И исте савете које су пре пола века лекари давали рођацима оболелих. А они, и данас као и некад, гласе:

Људи оболели од Алцхајмерове болести нису ни тврдоглави ни непослушни из ината. Они су несвесни тешкоћа које праве здравима. Ни не препознају их. Са њима се не треба расправљати, одустаните од убеђивања да нису у праву. Дементни људи преселили су се у неки нови, чудан и пун конфузије свет, а најбоље за здраве око њих је да покушају да се преселе у њега и на ствари погледају из те перспективе. Па тако, ако ваша мајка пита где је њена мајка, не објашњавајте јој да је мртва већ тридесет година. Боље је да јој кажете: И ја бих волела да је дошла са мном.