Лађа из златних седамдесетих

Биле су то „златне седамдесете”, када су сви слојеви становништва некадашње Југославије осећали бољитак. То је доба када се модерним, луксузно опремљеним хидроглисерима крстарило Дунавом и за неколико сати стизало од Београда до Ђердапске клисуре. На палубама ових моћних „летећих” лађа сунчале су се београдске лепотице, а мушкарци су у кабинама испијали пиће које су служиле „речне” стјуардесе.

Време је прохујало, снашло нас је све оно што не волимо ни да помињемо. Стари, добри хидроглисери нестали су са дунавских стаза и уступили место неким другим пловилима, са неким другим туристима.

У потрази за остацима прохујалих времена наш фоторепортер је наишао на један хидробус из оне „златне флоте”. Ено га у Чукаричком рукавцу, везан, неисправан и непокретан, немоћан да исприча шта је све некада могао. Да ли је његова прича завршена? Да ли је његова последња станица неки од музеја речног бродарства? Не мора да значи – можда се и појави неки од данашњих предузетника који ће барем покушати да врати време...