Љубавне ноте крај краљевог дворца

У завршној вечери 39. Барског љетописа, синоћ, концерт је одржало четворо уходаних и усаглашених уметника из Београда, на челу са тенором Славком Николићем. Испред дворца краља Николе одјекивале су најпопуларније странице италијанских, француских, шпанских, грчких и руских аутора, дикцијски јасно постављене, са великим емотивним и динамичким валерима. Утиску су изванредно допринеле и његове колеге: мецосопран Милица Поповић, свежег, младалачког, лепо обликованог гласа, полиинструменталиста Петар Голубовић, који се изванредно уклопио својом хармоником, гитаром, бузукијем и балалајком у ово богато музичко путовање, тонским сенчењем сваког поднебља са великим осећањем за вокални слог, као и пијаниста еруптивног мултимедијалног талента Миодраг Чолаковић, који је и сликар, и песник, и певач, и романописац и дугогодишњи музички сарадник Славка Николића.

Концерт је насловљен са „Un amore cosi grande” (Једна љубав тако велика) и доиста, они су сваком нотом говорили о љубави, чак и када се чула само соло хармоника или соло клавир (у концизним композицијама Стевана Мокрањца – Дунавка 1 и 2), са читавим спектром динамичких валера чак и на скромној клавинови, казивајући о љубави српског војника и девојке са Крфа у јеку Првог светског рата, о повратку у Соренто, о „Калинки” и „Каћуши”, о Грку Зорби, о Гранади...

Било је то вече топлине и љубави међу народима које се на најлепши начин песмама успостављају. Усклици „браво” орили су се са свих страна.