Нема бољег живота без више улагања

Нудим план за Србију која ће у 2020. бити најбрже растућа земља на европском континенту, поручио је српској јавности у свом експозеу прeдседник владе Александар Вучић. Зато ће, поред осталог, казао је, његова нова влада тежити да укупне годишње инвестиције са садашњих 18 одсто бруто домаћег производа, процењеног на око 30 милијарди евра, повећа бар за трећину. Вучић је усвојио рачуницу економиста по којој је за достизање одрживог развоја земље неопходно да садашње укупне инвестиције треба да достигну 25 одсто БДП, како би се остварио годишњи привредни раст од око пет одсто.

– Ниске инвестиције од око 18 одсто БДП указују да је наш инвестициони амбијент неповољан – каже економиста Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета. – За одржив економски напредак потребно је да укупне инвестиције у наредним годинама расту за 10 одсто брже од раста БДП, док не достигну око 25 процената свега створеног у једној години. Било би пожељно да удео страних и јавних инвестиција у наведном проценту БДП укупних годишњих улагања у развој буде по пет процентних поена, а приватних десет процената. Током времена домаће приватне инвестиције требало би да расту, стране да опадају, а јавне би почеле да опадају тек после изградње солидне инфраструктуре.

Како би се то постигло потребно је у кратком року повећати јавне и инвестиције јавних предузећа, као и стране директне инвестиције, додаје Арсић. Нарочито треба подстицати раст домаћих приватних инвестиција, јер је потребно да се улагања у развој све више финансирају домаћим средствима.

Да би остварио обећано, казао је Вучић – наставиће са реформама. У најкраћем, окончаће приватизацију, довести у ред јавна предузећа, годишњи мањак државне касе до краја мандата свешће на 0,5 одсто вредности свега створеног (БДП). У овој години заустављен је раст јавног дуга (24,18 милијарди евра у јуну), и надаље ће да опада. Србија ће доприносити стабилности у региону, стицаће пријатеље широм света, убрзавајући свој пут ка чланству у Европску унију.

Држава ће и убудуће да подстиче директне стране инвестиције (СДИ), казао је Вучић. Оне су у прошлој години, уз раст од око 45 одсто, достигле око 1,8 милијарди евра, али су за око 800 милиона биле ниже од прилива дознака наших људи на раду у иностранству. Зато је премијер обећао да ће његова влада настојати да до краја мандата годишњи прилив СДИ премаши три милијарде долара.

Према подацима из Министарства привреде, од априла 2014. до јуна 2016. године потписана су 33 уговора о додели средстава подстицаја. У овом периоду укупно је додељено 155,6 милиона евра државне помоћи, или 8.489 евра по запосленом. Инвеститори ће уложити 703,44 милиона евра, од тога 513,2 милиона у основна средства, а њихови трошкови двогодишњих зарада за новозапослене раднике биће 90,22 милиона евра. Овим инвестицијама ће укупно бити отворено 18.329 нових радних места у различитим индустријама.

У буџету за 2016. годину за подстицаје инвестиција планирано је 12,3 милијарде динара. Реч је о средствима за уговорене обавезе, нове подстицаје и подстицаје за филмску индустрију. У овом министарству тврде да су додела државних подстицаја инвеститорима за отворено радно место и контрола поштовања преузетих обавеза знатно унапређени новим законом о улагањима, Уредбом о условима и начину привлачења улагања и Пословником владе. У Уговору о додели средстава подстицаја инвестиција наводи се период у којем радници не смеју бити отпуштени, а у складу са Законом о контроли државне помоћи и Уредбом о правилима за доделу државне помоћи, који су преузети из правног система Европске уније.

По новом прописима, ако власници малих и средњих предузећа добију државну субвенцију за запосленог радника, он мора да проведе на послу најмање три, а у великим привредним друштвима најмање пет година. Ова обавеза предузећа почиње да тече од дана кад корисник субвенције запосли и последњег радника од броја на који се обавезао уговором.

Ако корисник субвенције отпусти примљеног радника пре три, односно пет година, Министарство привреде раскида уговор, а фирма враћа целокупну субвенцију заједно са законском затезном каматом. Могућа је и промена уговора, а у том случају се износ подстицаја прилагођава смањеном броју запослених и висини улагања. Ако је примила све транше подстицаја, фирма враћа вишак примљеног новца. Уговор се раскида ако предузеће смањи уговорени број запослених испод Уредбом утврђеног доњег лимита.