Немци уређују центар Крагујевца

Крагујевац – Градско веће је ових дана дало сагласност да се са немачком консултантском кућом „Амберо консалтинг“ закључи предуговор – меморандум о разумевању ради спровођења пројекта унапређења управљања земљиштем на локалном нивоу. Фирма „Амберо“, чије се представништво налази у Београду, ради за Немачку организацију за међународну сарадњу (ГИЗ), која је током претходних 15 година у развојне пројекте и програме у Србији уложила 120 милиона евра.

Упркос томе, крагујевачки урбанисти су незадовољни том сарадњом. Кажу да уређење комплекса Војнотехничког завода (ВТЗ), који представља јединствено индустријско наслеђе наше земље, није требало препустити странцима. Универзитет у Крагујевцу, овдашња Дирекција за урбанизам и Завод за заштиту споменика културе, такође, не учествују у овом пројекту.

Да ствар буде интересантнија, држава је формирала свој савет за реализацију пројекта ревитализације ВТЗ-а. Савет ради под покровитељством председника Србије Томислава Николића, а Градском већу, по функцији, председава његов син, градоначелник Крагујевца Радомир Николић.

Да ли су ова два пројекта, државни и градски, у колизији, или се, пак, подударају, покушали смо да сазнамо од млађег Николића, али се он није одазвао нашим позивима. За „Политику“ није желела да говори ни његова најближа сарадница, градска већница задужена за пројекте и међународну сарадњу Миња Обрадовић, као ни главни градски урбаниста Александар Ненковић.

– Уопште ми се не допада како се ово ради. То траје већ неколико година, а крај се не назире. Наше индустријско наслеђе је драгоцено. Ипак, добро је што је питање ревитализације Војнотехничког завода отворено – сматра Верољуб Трифуновић, бивши градски већник за урбанизам и својевремено директор крагујевачке Дирекције за урбанизам.

Сарадња Крагујевца и ГИЗ-а почела је 2010, када је потписан меморандум о разумевању, а 2012. локална скупштина је усвојила стратегију интегралног урбаног развоја централне градске зоне, која, наравно, обухвата и комплекс Војнотехничког завода са старом тополивницом.

Пројекат има више фаза, а ГИЗ је за његову реализацију ангажовао предузеће „Амберо“. Ова консултантска кућа, основна 2003, у почетку је радила у Средњој и Јужној Америци, а данас је више ангажована у југоисточној Европи, Африци и Азији. „Амберо“ је у нашој земљи сарађивао са 13 локалних самоуправа, а Крагујевац је, како сазнајемо, један од ретких градова који је успешно прошао прву и другу фазу пројекта које су се тицале урбанистичких решења и процене вредности имовине.

На реду је трећа фаза – ефикасан модел управљања земљиштем, која ће трајати три године.

– У почетку смо сарађивали са ГИЗ-ом, дали смо им све геодетске подлоге, снабдели их статистичким подацима и фото-документацијом, али смо из треће фазе пројекта искључени. Не знам зашто. Знам само да Немци никад не би дозволили да им центар једног града уређује нека страна консултантска кућа –наглашава Александар Рудник Милановић, директор Дирекције за урбанизам, некада угледне градске фирме која се данас суочава са озбиљним финансијским проблемима.

Немцима су у почетку помагали и стручњаци крагујевачког Завода за заштиту споменика културе, установе која је урадила обимну студију о заштити и ревитализацији ВТЗ-а, индустријског комплекса из средине 19. века који је држава 2014. ставила под своју заштиту, као просторну и културноисторијску целину од изузетног значаја.

– Проследили смо им неке наше предлоге, али шта је после било с тим, стварно не знам. Уопште не разумем шта је поента тог пројекта. Знам само да је простор на коме се данас налази градска топлана „Енергетика“ предвиђен за изградњу стамбених објеката – каже директор овдашњег завода Марко Грковић.

За разлику од дирекције и завода, Универзитет у Крагујевцу није ни био укључен у пројекат немачког ГИЗ-а.

– Институционално не, што не значи да можда нису укључене неке катедре или наставници – објашњава ректор Небојша Арсенијевић.

ГИЗ-ов пројекат, који реализује „Амберо“, финансира немачко Министарство за економску сарадњу и развој, док државни Савет за реализацију пројекта ревитализације ВТЗ-а још тражи спонзоре.