Радни век на лизинг

Отац породице има диплому државног Правног факултета, супруга му је медицинска сестра, имају трогодишњег сина. Од прошле године у ово време, „Политика” прати утицај реформи на ову младу београдску породицу. Примања су им недовољна, послови несигурни, живе као подстанари. После ступања на снагу новог закона о раду, средином јула 2014, са уговорима „на одређено” лежу и устају стрепећи од отказа. Они раде на такозвани лизинг, што је само један од нових, и међу послодавцима, све популарнијих облика запошљавања.

Овај отац је проглашен за „вишак”, после две године мрцварења и рада на ,,привременим и повременим пословима” у управи министарства која је пунила буџет, и морао је да тражи други посао. Баш он вишак, упркос порасту обима посла и мањку људи?! И она је три месеца била на неизвесном „чекању”, стрепећи да ли ће јој бити поново обновљен уговор. Болница у којој пет година ради „на одређено” вапи за сестрама, али због забране запошљавања – не примају нове људе на неодређено време. Ни сестре, ни лекаре.

Министар за рад и запошљавање Александар Вулин, међутим, тврди да после две године од почетка примене важећег Закона о раду (ЗОР), „ствари са запошљавањем иду набоље”. Економисти се слажу да је повећан број запослених, уз ограду да је незапосленост још неподношљиво висока.

Представници синдиката, међутим, упозоравају да је Закон о раду узрочник растуће бујице запошљавања на одређено време и све распрострањенијег страха од губитка посла. А како кажу психолози, страх од губитка посла је гори од самог губитка посла.

После годину дана, пар с почетка ове приче питамо их шта има ново?

– Све је по старом – кажу – још живимо у неизвесности. – Жена на одређено, ја на лизингу.

Јунак наше приче је после отказа лепио рекламне плакате, затим је десет месеци точио гориво на бензинској пумпи. Агенција која га изнајмљује великом послодавцу „на лизинг” унапредила га је, на годину дана, у службеника са средњом школом. На годину дана. Плата – триста евра, њена још толико, без могућности да добију кредит, а хтели би свој кров над главом.

Све су ближи одлуци да оду на север Норвешке, убеђени да би она тамо добила добро плаћен посао у струци, а он би радио шта год. Тамо би и друго дете, овде не смеју.

Сваким даном нас је све мање, а само смо овде вишак.

У надлежном министарству тврде да је са новим законом о раду боље и „свету рада” и „свету капитала”. Кажу да је закон омогућио лакше, ефикасније и веће запошљавање – како на неодређено, тако и на одређено време. Повећана је запосленост, смањена незапосленост и рад на црно.

Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета, каже да је формална запосленост, односно легално запошљавање, у последње две године повећано за шест одсто, или за више од 120.000 људи. Број оних који траже посао посредством Националне службе запошљавања смањен је за око 40.000, као и рад на црно.

– Ипак, та побољшања су релативно скромна, с обзиром на то да од усвајања новог закона о раду није остварен знатнији раст привреде – указује Арсић. – Повећање легалне запослености и смањење рада на црно резултат је либералнијег закона о раду, али и унапређења рада инспекцијских служби.

А, колико вреде нова радна места?

– Сигурно много мање него што се тврди – сматра потпредседник Савеза самосталних синдиката Зоран Михајловић. – Нема тачних података колико је оних који раде на одређено време, а тај статус је стална претња да ће се остати без посла. Према неким проценама, две трећине запослених у протекле две године ради на неодређено време, или на „лизинг” као једном од његових облика. Посебне агенције за посредовање у запошљавању изнајмљују их послодавцима на одређени рок. Реч је углавном о младим људима, без материјалне сигурности, која је услов да се заснује породица. Без сталног радног места, поред осталог, не може се подићи кредит. На неодређено се, по правилу, запошљавају власници предузетничких радњи, малих предузећа, чланови њихове породице и најближи сродници. Зато млади људи одлазе из земље, поготову ако су образовани и имају искуство.

Према месечним извештајима Националне службе запошљавања, око 60 одсто запослених потписало је уговор на одређено време, тек око 20 одсто на неодређено, и још толико ангажовано је ван класичног радног односа, односно на повременим и привременим пословима и по уговорима о делу.

Све је више притужби синдикатима да послодавци крше елементарна права запослених, тврди наш саговорник. Много је оних који су били принуђени да истовремено потпишу уговор о раду и одлуку о отказу, која се „активира” кад послодавац нађе за сходно. Газде им не плаћају прековремени рад, рад ноћу и у дане празника.

Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић признаје да је нови закон омогућио свету капитала да запошљава кад му је радна снага потребна, као и да је лакше отпушта. Број запослених се ипак повећава, више због раста страних инвестиција.

– Тачно је и да стално запошљавање није тако често као пре неколико деценија – каже Атанацковић. – Све је другачије после ступања Кине, Индије и Индонезије на светску економску сцену. Сада је конкуренција много оштрија, а ми се споро прилагођавамо. Кад будемо конкурентнији и више стварали него што трошимо, свима ће нам бити боље.

У тржишној привреди нема гаранције да ћа неко бити трајно запослен, каже Милојко Арсић.

– Таква сигурност је извеснија у земљама у којима је стопа незапослености око пет одсто. Тада је преговарачка позиција радника и синдиката јака, па добијају стално запослење. Када је стопа незапослености висока, а у Србији је она данас око 20 одсто, незапослености су принуђени да прихватају оно што им се нуди.

Да би знатније смањила стопу незапослености и повећала зараде, неопходно је да Србија у дужем периоду остварује годишњи раст привреде око пет одсто, што је двоструко више од очекиваног у 2016. Арсић указује да стварање услова за такав дугорочни раст није једноставно, јер да јесте то би се већ догодило. Њега нема без повећања инвестиција са садашњих 14 на 25 одсто, што захтева да потрошња грађана и привреде у неколико наредних година расте спорије од раста свега створеног (БДП).

– Међутим, грађани захтевају да потрошња расте брже, а политичари им подилазе како би остали или дошли на власт.

Колико год то звучало невероватно, Арсић тврди да привилегованим бизнисменима, корумпираним политичарима и бирократама сиромаштво и несигурност већине одговара, јер од тога остварују неку врсту ренте.

Позови агенцију ради посла

Двогодишња примена Закона о раду фиктивно је повећала запосленост, јер није повећан број радних места, тврди извршна секретарка УГС Независност Злата Зец.

– Статистички показатељи раста запослености последица су погрешно бележеног великог повећања запошљавања на одређено време, на привременим и повременим пословима и запослених уз посредовање такозваних агенција које, без законског основа, изнајмљују радну снагу – објашњава Злата Зец. – Наше истраживање је показало да је од почетка примене Закона, око 80 одсто од укупног броја запослених потписало уговор на одређено време или на привременим и повременим пословима.

Како се то, конкретно, догађа?

– Тако што запослене на одређено време, који у једној години потпишу уговор о раду на три или шест месеци, статистика бележи као новог запосленог два, односно четири пута – каже Зец. – Послодавцима је омогућено да их изнајмљују од такозваних агенција које посредују у запошљавању. Реч је, заправо, о фирмама којима је трговина или било шта друго основна делатност, а оне се, узгред, баве и изнајмљивањем радника на лизинг. Најдрастичнији пример класичног лизинга радне снаге је када фирма отпусти стално запослене као технолошки вишак, па их онда изнајмљује на лизинг, али са знатно мањом платом.