Морава није Мисисипи

Чачак – Градоначелник Чачка Милун Тодоровић саопштио је јуче за „Политику” да је отварање обилазнице, препречене на крају маја због обнове, најављено за 20. септембар. То је треће обећање градитеља и финансијера радова, јер се почело са 1. августом, па је рок продужен за 20 дана, али и од тог попуста не беше ништа.

Кад ће, збиља, да буде отворен друм који од Прељине, око Чачка, води путнике, робу и возила ка Пожеги и Ужицу и отуда? Уместо изјаве, Тодоровић је телефоном позвао директора ЈП „Путеви Србије”, Зорана Дробњака и од њега затражио тај податак, па смо чули шта Дробњак вели: „Двадесетог септембра.

У међувремену, многи Чачани, најчешће пешаци без возачких дозвола који се крећу тротоарима, постали су самилосни обавештајни биро за возаче. Због затворене обилазнице саобраћај ка Ужицу и натраг, према Београду, одвија се градским улицама, па шофери аутомобила и камиона, хтели не хтели, моле пролазнике за упутство којим правцем да наставе.

И та возачка невоља, као и свака, буде и прође, али се намерницима који путују овим крајем мора казати кад ће мост бити завршен, и мора се држати реч.

Градоначелник Тодоровић је пред нама, од једног до другог саговорника, телефоном захтевао да јавно саопште чињенице. Извођачи радова, надзорници, директор јавног предузећа „Путеви Србије” као инвеститора.…

Тако смо чули да је поправка моста на обилазници, започета крајем маја, поверена фирми „К. Е. СЗ” из Мађарске, као најповољнијем понуђачу на конкурсу, по цени од 42.664.000 динара, а та компанија је одмах, као подизвођача, узела „Вест градњу” из Шапца.

– Представник мађарске компаније Александар Стојановић био је три пута код мене и саопштио ми да је највећи проблем у току радова чињеница да су попуцале сајле које носе мост – наводи Тодоровић.

Тако смо чули и да су две сајле прекинуте и две истегнуте па се, по изјавама извођача, три седмице чекало да пројектанти нађу решење за проблем. Још пре тога, 18 дана је трајало измештање високонапонског кабла. А у међувремену је било потребно читавих 30 дана да из Македоније буду допремљени специјални адитиви (епоксани) за бетон (и он је био проблем) којим се налива мост и то буде сређено, а чекало се и на пројектанта због „лупања анкерног блока”.

– И данас сам проверио стање на градилишту. Тамо су пословала 33 човека и опет нисам задовољан, иако их, неких дана, било неупоредиво мање. Обећали су ми 15. септембар али се на то наставила прича о сушењу бетона и изолацији, па сад и ја верујем у 20. септембар као дан завршетка радова – напомиње градоначелник Чачка.

Мост је дугачак 200 метара, грађен је између 1973. и 1976. године и дневни проток понекад прелази 10.000 возила, па се разуме да тај брод губи битку с временом. Али, ни Морава није Мисисипи, то је могло, ипак, нешто брже да се обави. Како су људи, без машина, у 15. столећу градили ћуприје на валовитој Дрини, и зашто је Иво Андрић написао редове који следе?

„Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији, општији од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути, увек смислено, на месту на коме се укрштава највећи део људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно и зло.”