Гутереш, Јеремић, Малкора

Када је Норвежанин Тругве Ли напустио позицију генералног секретара Уједињених нација (УН) 1953. године, Савет безбедности препоручио је Швеђанина Дага Хамаршелда за то место. За њега лично било је то изненађење. Виђен као компетентан технократа без политички обликованих ставова, одабран је 31. марта, када је десет од једанаест чланова Савета безбедности гласало за њега. Генерална скупштина изабрала га је на заседању од 7. до 10. априла 1953. Тада је добио 57 од могућих 60 гласова.

Четири месеца пре него што сам у јануару 1962. стигао у Солзбeри у Јужној Родезији како бих студирао на тамошњем универзитету, авион Уједињених нација срушио се на Ндола аеродрому у Северној Родезији. Даг Хамаршелд и још петнаест његових сапутника и сарадника погинули су. Његова смрт десила се док је путовао на разговоре о примирју. Небројено је тада спекулација било о његовој смрти, и то траје до данас. Атентат или грешка пилота? Бан Ки Мун, одлазећи генерални секретар УН наговестио је да разматра покретање још једне истраге о Хамаршелдовој погибији.

Дакле, пре 63 године, Савет безбедности изабрао је „технократу без политички обликованих ставова”, што је од тада, могло би се рећи, постао манир. Овог децембра, садашњи генерални секретар окончаће свој други петогодишњи мандат. За сада је бар десетак кандидата иступило за жељом да га замени на послу који се сматра „немогућом мисијом”.

Организација која заговара, али ретко практикује, транспарентност и добро управљање овога пута по први пут отворила је за јавност, макар донекле, процес избора новог генералног секретара. Сви досадашњи бирани су након договора иза затворених врата, у којима је учествовало пет сталних чланица Савета безбедности: Русија, САД, Кина, Уједињено Краљевство и Француска. Њихов избор генерална скупштина само је печатирала. Ништа се до данас у том погледу није фундаментално изменило. Избор новог секретара УН остао је у рукама Савета безбедности. Једино што су ове године кандидати били јавно номиновани, највише захваљујући кампањи покрета цивилног друштва „Један у седам милијарди”, чији је циљ транспарентнији изборни процес. Тако је сваки кандидат морао да објави биографију, мотивационо писмо и изјаву о мисији и визији, у којој детаљније објашњава своје планове и то зашто је баш он тај који је квалификован за тај посао. Још једну промену у УН покушале су да уведу кампање „Изаберите жену за генералног секретара” и „SheUNited”, подстакнуте предлозима из десетине држава чланица укључујући, бар у овом тренутку, и неке сталне чланице СБ.

Процес разматрања кандидата је започет и очекује се да ће се до одлуке дођи у неком тренутку у септембру или октобру. Скоро сви, осим можда оних који могу да гласају у овом процесу, желели би да на месту генералног секретара имају неког јаког, поштеног, храброг, принципијелног, ефикасног и посвећеног родној равноправности и правди. Нико не жели победника који би био производ најтањег могућег заједничког консензуса, а опет летимичан поглед на две незваничне анкете говори нам да је управо то смер у којем се Савет безбедности креће...

Савет безбедности је 21. јула спровео прву неформалну анкету како би се идентификовали водећи кандидати. Први пут у историји 50 одсто кандидата – шест од дванаест – биле су жене, али се само једна нашла међу првих пет. Најсвежије анкете с почетка августа, бар што се мене тиче, полако могу да наговесте којим ће се путем ићи у наредна два месеца. Највише подршке и даље има некадашњи португалски премијер Антонио Гутереш, Вук Јеремић је на похвалном другом месту, што је посебно признање за Србију. Сузана Малкора из Аргентине са осмог места преселила се на треће. Јасно је да САД подржавају Малкору као компромисног кандидата, који ће, на послетку, бити прихватљив за Русију. У међувремену, Русија се противи некадашњој премијерки Новог Зеланда Хелен Кларк због њених обавештајних веза са Уједињеним Краљевством, САД, Канадом и Аустралијом и она је назадовала на листи до тачке са које је тешко очекивати да се може опоравити. Русија је, такође, мада не јавно, ставила до знања да неће прихватити избор представника неке земље из НАТО-а, што значи да ће словеначки и бугарски кандидати отпасти. Нерешену битку између Антонија Гутереша и Вука Јеремића, они који имају право вета окончаће је вероватно избором Малкоре, која је изврстан бирократа, која тешко да ће бити политички активна и чија је предност то што је жена.

Бивши помоћник генералног секретара УН