Gutereš, Jeremić, Malkora

Kada je Norvežanin Trugve Li napustio poziciju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (UN) 1953. godine, Savet bezbednosti preporučio je Šveđanina Daga Hamaršelda za to mesto. Za njega lično bilo je to iznenađenje. Viđen kao kompetentan tehnokrata bez politički oblikovanih stavova, odabran je 31. marta, kada je deset od jedanaest članova Saveta bezbednosti glasalo za njega. Generalna skupština izabrala ga je na zasedanju od 7. do 10. aprila 1953. Tada je dobio 57 od mogućih 60 glasova.

Četiri meseca pre nego što sam u januaru 1962. stigao u Solzberi u Južnoj Rodeziji kako bih studirao na tamošnjem univerzitetu, avion Ujedinjenih nacija srušio se na Ndola aerodromu u Severnoj Rodeziji. Dag Hamaršeld i još petnaest njegovih saputnika i saradnika poginuli su. Njegova smrt desila se dok je putovao na razgovore o primirju. Nebrojeno je tada spekulacija bilo o njegovoj smrti, i to traje do danas. Atentat ili greška pilota? Ban Ki Mun, odlazeći generalni sekretar UN nagovestio je da razmatra pokretanje još jedne istrage o Hamaršeldovoj pogibiji.

Dakle, pre 63 godine, Savet bezbednosti izabrao je „tehnokratu bez politički oblikovanih stavova”, što je od tada, moglo bi se reći, postao manir. Ovog decembra, sadašnji generalni sekretar okončaće svoj drugi petogodišnji mandat. Za sada je bar desetak kandidata istupilo za željom da ga zameni na poslu koji se smatra „nemogućom misijom”.

Organizacija koja zagovara, ali retko praktikuje, transparentnost i dobro upravljanje ovoga puta po prvi put otvorila je za javnost, makar donekle, proces izbora novog generalnog sekretara. Svi dosadašnji birani su nakon dogovora iza zatvorenih vrata, u kojima je učestvovalo pet stalnih članica Saveta bezbednosti: Rusija, SAD, Kina, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska. Njihov izbor generalna skupština samo je pečatirala. Ništa se do danas u tom pogledu nije fundamentalno izmenilo. Izbor novog sekretara UN ostao je u rukama Saveta bezbednosti. Jedino što su ove godine kandidati bili javno nominovani, najviše zahvaljujući kampanji pokreta civilnog društva „Jedan u sedam milijardi”, čiji je cilj transparentniji izborni proces. Tako je svaki kandidat morao da objavi biografiju, motivaciono pismo i izjavu o misiji i viziji, u kojoj detaljnije objašnjava svoje planove i to zašto je baš on taj koji je kvalifikovan za taj posao. Još jednu promenu u UN pokušale su da uvedu kampanje „Izaberite ženu za generalnog sekretara” i „SheUNited”, podstaknute predlozima iz desetine država članica uključujući, bar u ovom trenutku, i neke stalne članice SB.

Proces razmatranja kandidata je započet i očekuje se da će se do odluke dođi u nekom trenutku u septembru ili oktobru. Skoro svi, osim možda onih koji mogu da glasaju u ovom procesu, želeli bi da na mestu generalnog sekretara imaju nekog jakog, poštenog, hrabrog, principijelnog, efikasnog i posvećenog rodnoj ravnopravnosti i pravdi. Niko ne želi pobednika koji bi bio proizvod najtanjeg mogućeg zajedničkog konsenzusa, a opet letimičan pogled na dve nezvanične ankete govori nam da je upravo to smer u kojem se Savet bezbednosti kreće...

Savet bezbednosti je 21. jula sproveo prvu neformalnu anketu kako bi se identifikovali vodeći kandidati. Prvi put u istoriji 50 odsto kandidata – šest od dvanaest – bile su žene, ali se samo jedna našla među prvih pet. Najsvežije ankete s početka avgusta, bar što se mene tiče, polako mogu da nagoveste kojim će se putem ići u naredna dva meseca. Najviše podrške i dalje ima nekadašnji portugalski premijer Antonio Gutereš, Vuk Jeremić je na pohvalnom drugom mestu, što je posebno priznanje za Srbiju. Suzana Malkora iz Argentine sa osmog mesta preselila se na treće. Jasno je da SAD podržavaju Malkoru kao kompromisnog kandidata, koji će, na posletku, biti prihvatljiv za Rusiju. U međuvremenu, Rusija se protivi nekadašnjoj premijerki Novog Zelanda Helen Klark zbog njenih obaveštajnih veza sa Ujedinjenim Kraljevstvom, SAD, Kanadom i Australijom i ona je nazadovala na listi do tačke sa koje je teško očekivati da se može oporaviti. Rusija je, takođe, mada ne javno, stavila do znanja da neće prihvatiti izbor predstavnika neke zemlje iz NATO-a, što znači da će slovenački i bugarski kandidati otpasti. Nerešenu bitku između Antonija Gutereša i Vuka Jeremića, oni koji imaju pravo veta okončaće je verovatno izborom Malkore, koja je izvrstan birokrata, koja teško da će biti politički aktivna i čija je prednost to što je žena.

Bivši pomoćnik generalnog sekretara UN