Стефан на енглеском надговорио Енглезе

За њих није организован спектакуларни дочек, нити им је било ко од званичника честитао на успеху. Нису добили финансијску подршку државе због успеха које нижу, а новац који за дебатна такмичења издвајају факултети више је него скроман. Ипак, студенте из Србије то не спречава да бриљирају на европским и светским такмичењима у овој дисциплини.

Стефан Сириџански и Британац Мајкл Дан Гоекјијан, студенти мастер студија Високе школе за пословну економију и предузетништво, освојили су титулу најбољих говорника на Eвропском првенству одржаном у Варшави од 14. до 20. августа. Стефан и Мајкл победили су у конкуренцији 230 тимова из 33 земље и то у категорији енглески као матерњи језик. Тако је Стефан на енглеском језику у финалу надговорио студенте Универзитета Оксфорд, док је Мајкл Дан Гоекјијан проглашен најбољим говорником Европе. Осим тога,  у полуфинале (категорија енглески као други језик) пласирали су се Марко Ћировић и Андрија Ђоновић, студенти Филолошког факултета Београдског универзитета.

– Дебатовали смо о актуелним политичким, социјалним и економским темама. Рецимо, једна од њих била је увођење обавезе за партије да независни експерти потврде њихову економску политику. Тему о којој дискутујемо сазнајемо 15 минута пре наступа и баш толико времена имамо да се припремимо – каже Стефан додајући и да се с титулом европског шампиона опрашта од ове области, којом се бавио

од 2011. године кад је уписао Факултет политичких наука. Након дипломирања на смеру међународни односи Стефан је уписао мастер студије из финансија и банкарства на Високој школи за пословну економију и предузетништво која му је понудила стипендију управо због успеха у дебатним наступима.

Из истог разлога његов колега Мајкл Дан Гоекјијан дошао је прошле године у Београд и уписао ову школу. Будући да је остало још само да напише мастер рад, Мајкл се вратио у Британију, а Србију ће посетити ускоро ради одбране мастер рада. Мајкл Дан је завршио основне студије из математике на Универзитету Кембриџ.

– Осим што је добио стипендију, Мајклу су ове последипломске студије одговарале јер се бави финансијама. Ја сам претходних годину дана паралелно радио и студирао. Дао сам себи шансу да се још такмичим међу студентима. Сад имам 24 године и време је да се повучем. Верујем да ће и млађе колеге постизати успехе на овом пољу будући да смо светска сила у дебати – истиче Стефан Сириџански који већ следеће недеље иде на дошколовање из финансија и економије на Империјал колеџу у Лондону.

Иако не постоји подршка државе младим студентима који освајају и награде на дебатним турнирима и такмичењима, Стефан наглашава да је у питању незамењиво искуство. Он је учествовао на четири европска и два светска првенства, као и на више од 50 турнира. Пропутовао је пола света, перфектно савладао енглески језик, али и научио је веома брзо извуче суштину из обимног градива.

– Кад сам почео да дебатујем, имао сам страх од јавних наступа. Сад без проблема говорим пред 800 људи. И артикулишем мисли, извлачим закључке и боље их представљам. Све ово ми је значајно помогло приликом учења, али и кад сам ишао на разговоре за посао – објашњава Стефан.

Он наглашава да се веома често студенти сами финансирају кад иду на ова такмичења. Кад је био студент ФПН овај факултет је, како каже наш саговорник, својим студентима плаћао трошкове учешћа на такмичењима, али морали су да се довијају за пут и смештај. И ове године је, како каже Стефан, једна од студенткиња Филолошког факултета због недостатка новца одустала је од учешћа на Европском првенству.

Стефану није било жао да зарад дебате не иде на летовање, а током распуста је често радио како би могао да плати учешће на неком од турнира или такмичења.

Признаје да су неке политичке партије желеле су да га „регрутују”, али, како каже, нема ту врсту амбиције. Одавно је  престао и да се такмичи у разговору са пријатељима, а дебата га је научила да слуша саговорнике и уважава туђа мишљења чак и када су изразито супротстављена његовим.

Заиста, са таквим навикама тешко би се уклопио у нашу политичку сцену, чији актери опречне ставове не желе ни да саслушају, а камоли уваже или прихвате. А управо од таквих људи зависи да ли ће се Стефан, као и хиљаде младих талената, вратити у Србију након стицања дипломе. Стефан истиче да још није донео ту животну одлуку – још се нада да „ствари иду набоље”.