У нашем је интересу да Балкан буде стабилан

Британски амбасадор у Београду Денис Киф важи за правог ветерана дипломатије Уједињеног Краљевства. Специјализован за источну Европу пре Србије је службовао у Чешкој Републици, Грузији, Русији... Док чекамо почетак разговора у библиотеци резиденције читамо наслове књига који сведоче о темељној припреми за прилике у земљи службовања. За односе на Балкану, ту су студије Мише Гленија и Тима Џуде, а посебан простор посвећен је класицима руске књижевности – на руском језику. Резиденција је прошле године понела име Елси Инглис, шкотске докторке која је у Првом светском рату активно помагала српској војсци у болницама у Крагујевцу, Младеновцу, Лазаревцу, Крушевцу, Ваљеву, али и у Солуну, Корзици, Одеси. Ове године је такође обележен један век од доласка српских дечака који су преживели албанску голготу у школу у Единбургу, такозване српске Хериотере. Нашег домаћина питамо како, имајући у виду сву ту историју, оцењује данашње односе Британије и Србије

„За мене је јасно да се односи Британије и Србије поправљају. Такође сматрам да је веома важно да памтимо различите моменте из наше заједничке историје, јер они говоре о вредностима које делимо. Тако су везе које су између две земље успостављене у Првом светском рату и даље веома драгоцене. Ево примера: отишао сам у Единбург на обележавање стоте годишњице српских Хериотера, и директор школе је тада објавио да ће школа обезбедити стипендије за децу сиријских избеглица, која ће носити име Димитрија Дулкановића, једног од српских дечака који су се тамо школовали. И овде није реч само о некој занимљивој историјској причи, него о заједничким вредностима које делимо кроз историју. Догодине обележавамо век од смрти Елси Инглис, а град Единбург ће једну улицу назвати по њој. Следеће године обележавамо и 180 година дипломатских односа између Британије и Србије. Опет наглашавам да ми имамо истинске, драгоцене односе који се заснивају на заједничким вредностима, а то је важно због тога што те вредности покрећу наше садашње односе. Ми подржавамо реформе у Србији – економске, политичке, владавину права, људска права, медијске слободе...”, каже Денис Киф за „Политику”.

Ипак, многи ће се сетити опаске коју је британска премијерка Тереза Меј дала уочи „брегзита”. Она се тада као министарка унутрашњих послова запитала да ли „сиромашне, корумпиране земље попут Албаније, Србије и Турске уопште треба да уђу у ЕУ”...

То је само један од коментара у склопу кампање за референдум за излазак Велике Британије из Европске уније. Важно је да сада имамо нову владу и да је то влада која има добре односе са вашом владом. Пре неколико дана сам посетио премијера Александра Вучића и однео му писмо нашег новог министра спољних послова Бориса Џонсона. Њих двојица се познају од раније, а господин Вучић је такође говорио на промоције књиге господина Џонсона о Черчилу, недавно у Београду. Мој посао је да урадим све како бих подржао наше односе, као и да подржим реформе које Србија предузима. И кад кажем подршка, то не значи само речима, већ ми инвестирамо три и по милиона фунти годишње у циљу подршке економском програму који спроводимо са Министарством финансија, као и подршку реформи администрације, цивилном сектору, медијима...

Када сте већ споменули Бориса Џонсона, његов претходник на месту шефа дипломатије Вилијам Хејг му је оставио својеврсни водич у десет корака, како да се што боље снађе у новој улози. Посебан акценат стављен је на важност британског присуства и утицаја у региону западног Балкана. На шта је мислио? Овај водич сте и ви поделили на Твитеру.

Да, ја сам то ретвитовао јер сам помислио да је веома занимљиво. И да будем јасан, Уједињено Краљевство има веома важне интересе у овом региону. У нашем је интересу да Балкан буде стабилан, успешан и безбедан као и да и даље напредује. У току нашег живота смо видели шта се дешава када се на Балкану одвија другачији сценарио. Осим реформи које подржавамо у Србији, такође подржавамо процес помирења и побољшања односа у региону. И ту има напретка, мада и даље има неких веома тешких, нерешених  питања.

Како онда видите улогу Србије у региону, нарочито у контексту сада већ сталне напетости у односима са Хрватском?

Србију видимо као важног играча у регионалним односима који може имати позитивну улогу. При томе узимамо у обзир односе Београда с целим окружењем. На пример, дошло је до значајног побољшања односа с Албанијом. Када погледате однос с Косовом, имамо веома компликовану ситуацију али и дијалог Београда и Приштине уз подршку ЕУ, и ту је направљен одређен напредак. Србија такође има важне везе с Босном и Херцеговином, и Београд је у могућности да покаже позитиван утицај на компликовану ситуацију која прети БиХ због најављеног референдума у Републици Српској.

Да ли сматрате да би Србија требало да се укључи у решавање питања тог референдума?

Наш став да је Република Српска може да организује референдуме по питањима која су оквиру надлежности њене владе. Али овде имамо посла с питањем које је већ решено на нивоу Уставног суда БиХ. Због тога смо забринути и верујемо да би то питање требало решавати смирено и кроз дијалог. У том смислу сматрамо да су сви гласови пријатеља народа у БиХ веома важни. Такође сте поменули односе Србије и Хрватске. Током лета су изречене и учињене неке ствари које су за жаљење, и сматрам да је неопходно да се овој ситуацији приступи на један смирен и одмерен начин. Јер једино кроз међунационално помирење и оснаживање покиданих веза постоји могућност да се предупреди понављање грешака из прошлости.

Кажете да још има места за унапређење односа Београда и Приштине. На шта мислите? Да ли ће признање Косова бити услов за улазак у ЕУ?

Европска унија је рекла да жели да види потпуну нормализацију односа између Београда и Приштине и ово питање није додатно дефинисано, али је јасно да је реч о веома важном задатку. Тренутно је најважније да се одвија дијалог заснован на Бриселском споразуму који још није у потпуности примењен. Нека решења из овог споразума су примењена, а нека попут заједнице српских општина још нису. ЕУ ће наставити да инсистира на даљем продубљивању сарадње.

Циници би рекли да је у најмању руку необично да Британија подржава европске интеграције било које земље, када је сама одлучила да напусти европски блок...

Пре свега, док разговарамо Уједињено Краљевство је и даље члан Европске уније, са свим правима и обавезама које то чланство са собом носи. Због тога као и све друге земље блока учествујемо у процесу доношења одлука. Затим, суштина свих приступних поглавља која се постављају пред земље кандидате је реформа – политичка, економска, реформа администрације. Те реформе ми препознајемо и као наш национални интерес. Када разговарам с министрима у Влади Србије о мерама које прописују преговарачка поглавља никад им не говорим да је то важно због тога што то тражи Брисел, него због тога што је то у интересу ваше земље, али и у нашем заједничком интересу. Реформе из домена економије, слободне конкуренције, трговине су вам најбољи пример за ово о чему вам говорим. Кончано, још једном бих волео да нагласим оно што је рекао наш министар спољних послова – Британије јесте одлучила да напусти ЕУ, али није одлучила да напусти Европу.

То значи да нисмо напустили европске вредности – попут владавине права, тржишне економије, слободне трговине, слободе изражавања, људских права које баштинимо заједно са нашим европским партнерима и комшијама. Ми смо и даље иста она глобално оријентисана нација као и пре „брегзита” – једна од водећих економија Европе и свету, чланица у НАТО-у, Г7, Г20, стална чланица Савета безбедности УН.

Када се детаљније анализира британска политичка сцена, очигледно је да не постоји консензус по питању „брегзита”. Многи тврде да Лондон само купује време и да никада неће активирати члан 50 Лисабонског уговора, што је први корак за покретање процедуре за излазак једне чланице ЕУ из заједничког блока, те да је референдум био само некаква представа...

О не, референдум је био у потпуности демократски процес и израз демократске воље грађана Велике Британије! Оно што је наша премијерка Тереза Меј река јесте да „брегзит значи брегзит”. И наш посао у британској влади је да успешно спроведемо оно што су одлучили британски грађани. Наравно, реч је о компликованом процесу којем је потребно приступити озбиљно, како би се постигли најбољи резултати за британски народ. А што се тиче члана 50, као правно дефинисаног окидача за процес изласка из ЕУ, о њему озбиљно размишљамо и мислим да он неће бити активиран до краја године.

Како вам онда делује идеја некадашњег министра за рад који пропагира приступ да би Британија требало да једнострано прогласи независност од ЕУ, не обазирући се на члан 50?

Став наше владе по овом питању је веома јасан – „брегзит” значи „брегзит”, а пут према томе иде преко установљених процедура које почињу чланом 50 Лисабонског уговора. То је званичан став владе па не бих желео да коментаришем изјаве појединачних политичара.

Да се опет вратимо на прилике у Србији. После избијања кризе у Украјини Београд се нашао у непријатној ситуацији између Запада и Русије. Да ли мислите да ће бити неопходно усклађивање овдашње спољне политике с дипломатијом ЕУ, односно да ли ће се од Србије очекивати да уведе санкције Русији?

Ја бих то дефинисао овако. Србија је одлучила да постане чланица ЕУ. Део тог процеса је да постане део заједничке спољне и безбедносне политике и током процеса придруживања свака земља мора да усагласи с договореним принципима и стандардима. С моје тачке гледишта то није само техничко питање и ствар испуњавања форме, већ и питање темељних вредности око којих смо сви постигли сагласност. Када дође до спорова међу земљама онда је важно да се види када је реч о конкуренцији, а када о вредносним питањима. Тако се и у случају Украјине Русија понела на начин који је супротан вредностима које деле све европске државе, али и многе друге државе света које неоспорно сматрамо демократским.

Дакле сматрате да би Београд требало да уведе санкције Москви?

Европска унија је то учинила, а Србија није. Али то је одлука Владе Србије. У овом тренутку те различите позиције ме не забрињавају. Брине ме да ли ће се ситуација погоршати, јер оно што је Русија урадила с Кримом и Украјином је у супротности са вредностима које баштинимо у ЕУ. У потезима Русије је проблем, а не у позицији Брисела или односу Србије и Русије. Шире посматрано, мислим да Србија вуче потезе који су у њеном интересу и стратешким опредељењем, а то је пут ка чланству у ЕУ.

Не бавим се причама о утицају на владу

Влада је формирана неколико месеци након избора, а у том периоду у јавности су провејавале гласине о евентуалним страним утицајима на формирање кабинета. Да ли знате нешто о томе?

За утицаје на формирање владе треба да питате премијера. То није нешто чиме се бавим.

Ипак, руски амбасадор у Београду је недавно, такође у интервјуу „Политици”, на питање о кадровским решењима у Влади изјавио да Русија „држи Вучића за реч”...

То је изјава руског амбасадора коју не желим да коментаришем.