Помоћ Србима у Хрватској

Од нашег специјалног извештача

Сисак – Душанка Вукајловић успела је да задржи, али не и да сакрије сузе када је чула да долазимо из Београда. Срели смо је у порти Цркве Свете Петке у Сиску. С још неколико десетина људи дошла је да прими хуманитарну помоћ коју је за социјално угрожене српске породице обезбедила, захваљујући дародавцима, Митрополија загребачко-љубљанска. Већина ту окупљеног народа избегава разговор с новинарима, устежу се да говоре о својој муци. Душанка нам љубазно одговара на сва питања. Пензионерка је, каже, и живи с мајком а једина примања су им њена пензија од 1.000 куна (око 130 евра).

– Сви овде тешко живе, незапосленост је велика, па се сналазимо како знамо и умемо. Свака помоћ нам је добродошла и драго ми је да сте дошли лепим поводом. А и нама је ово прилика да се мало окупимо и видимо – каже Душанка која, с прекидима, у Сиску живи од своје девете године.

А има ли међунационалних тензија?

– Лично никада нисам имала таквих проблема. Ружних ствари, свакако, има, али то је све углавном политика која мало дотичне обичног човека који се труди да са својом породицом преживи и прегура месец – каже Душанка Вукајловић.

Поделом хуманитарних пакета с храном и средствима за хигијену Митрополија загребачко-љубљанска започела је у Сиску акцију помоћи српском становништву. У плану је да она буде настављена у сарадњи с другим архијерејима чије су епархије на територији Хрватске. Најугроженијима из Сиска је додељена и помоћ у белој техници, машинама за прање рубља и шпоретима. Митрополит загребачко-љубљански Порфирије рекао је да је акција и започета јер је уочено да бројни верници СПЦ живе на ивици егзистенције.

– Нарочиту пажњу обратићемо на помоћ српском становништву на Банији, у Лици, Далмацији, Западној Славонији – каже митрополит Порфирије.

С локалним свештенством, он је уручио хуманитарне пакете и Србима у Глини, као и онима који живе десетак километара одатле, у селу Мали Градац. Старе дрвене куће овог банијског села раштркане су и раздвојене једне од других воћњацима, шљивицима и великим ливадама. Ту живи педесетак Срба, углавном у познијим годинама.

У једној од њих, саграђеној 1905. године, живи трочлана породица Дрекић, која се издржава углавном од пољопривреде. На дар су добили мотокултиватор. Домаћица те куће, Дрекићевица, како нам се представља, објашњава да немају сталних месечних прихода, али и да јој не смета ни тежак рад на њиви ни старање о животињама. Евица Дрекић свој Мали Градац не би мењала „ни за једну велику градурину”. Не смета јој ни када путеве завеје снег, ни када треба поранити да се намире животиње, ни када треба ићи у њиву.

– Навикла сам да живим овде у селу и никада не бих могла да се преселим у град – каже Дрекићевица, док стоји у свом дворишту, окружена кокошкама, зеленим брдима и тишином.