Тајне шифре светских ремек-дела

Неки истраживачи су уверени да слике великих мајстора садрже тајне симболе, које је приликом пажљивог посматрања могуће уочити, а понекад чак и дешифровати... Најчешће је реч о делима Леонарда да Винчија и других познатих уметника ренесансе. Да Винчијева „Мона Лиза” једна је од „најмистериознијих” и најистраживанијих слика свих времена. Тајна Ђокондиног осмеха још увек није откривена.

Заправо, већина истраживача највише пажње обраћа на њен загонетни осмех. А шта је с Ђокондиним очима?! Италијански историчари су открили да ако их истражите под микроскопом, као у каквом добром трилеру, постају видљиви нека слова и бројеви.

Слова ЛВ у десном Ђокондином оку

У десном оку могу се видети слова ЛВ (LV), која су можда само иницијали имена Леонарда да Винчија. А можда и нису?! Симболе у левом оку било је тешко разазнати.

У луку моста, који се налази у позадини слике, напросто се „размеће” број 72, иако постоје и друге верзије, на пример, да је је реч о броју 2 или слову Л... На платну се још види број 149 што може да означава годину стварања слике – 1490. или касније...

Узгред, недавно је француски експерт Паскал Кот објавио да се под слојем боје на слици крије још једна слика. До овог закључка дошао је након што је провео десет година на изучавању чувеног портрета уз помоћ најразвијеније технологије, засноване на одбијању светлосних зрака.

Према речима овог научника, он је испод Мона Лизе успео да „препозна” још један портрет. На њему је такође приказана жена која седи у потпуно истој пози као славна Ђоконда, међутим, за разлику од ње, ова друга жена није била насмејана. Па нема ни разлога да се додатно истражује тајна још једног женског осмеха.

Систем кодова и шифара на „Тајној вечери”

„Тајна вечера” је још једно од великих Леонардових дела која вековима голица знатижељу бројних истраживача, поклоника теорија завере, писаца... Постоји претпоставка да „Тајна вечера” представља читав систем кодова и шифара и да је у њој у шифрама записано пророчанство будућих светских догађаја. Међутим, да бисте то пророчанство прочитали неопходно је да темељно истражите све објекте приказане на слици, којих баш и није мало, да доведете у везу њихов положај и то све до најситнијих детаља.

Ова слика је послужила и Дену Брауну када је плео мистериозну причу о тајним друштвима, ватиканским сплеткама и скривеним Исусовим потомцима у „Да Винчијевом коду”. У центру овог дела је тајни ред „Сионски приорат”, којем је, наводно, припадао и „божански Леонардо”, који је у својим делима шифровано оставио кључ који открива локацију Светог грала, посуде из које је Исус последњи пут пио вино...

Према Брауновој верзији, десно од Христа, на слици седи Марија Магдалена (по званичној верзији то је апостол Јован, који има прилично женствен изглед). Браунову верзију, створену у машти аутора бестселера, међутим, подржава и велики број стручњака, посебно италијанска историчарка уметности Викторија Хациел.

Информативни технолог Слависа Пеши одлучила је да експериментише и преко оригиналне слике постави огледало с провидном копијом. Резултат је био занимљив визуелни ефекат – на оба краја стола приказале су се две људске фигуре, личиле су на витезове темпларе, а лево од Христа – приказала се фигура која је подсећала на жену с дететом у наручју.

Италијански музичар Ђовани Марија Пала сматра да је у положају руку апостола и хлеба на столу кодирана музичка композиција, али „белешке” треба читати с десна на лево, јер је Да Винчи волео „огледало” писмо, пише руски портал „Правда”.

Анатомски атлас у „Стварању Адама”

Микеланђелово "Стварање Адама" није само фреска (Фото Википедија)

Микеланђелово „Стварање Адама” једна је од најпознатијих фресака Сикстинске капеле, при чијем стварању је велики уметник и вајар из доба италијанске ренесансе активно користио своје познавање људске анатомије. Прича каже да је као седамнаестогодишњи дечак мумифицирао лешеве које је ископавао на црквеном гробљу.

Према речима стручњака, на славној фресци може да се уоче чак и појединачни делови мозга, на пример, оптички нерв и хипофиза. А у лику Адама, који пружа руку према Богу, видљиви су обриси кичме. Све у свему, то није само фреска, већ и анатомски атлас!

Наша пословица, не без разлога, каже „колико људи, толико ћуди”. У овим причама о шифрираним порукама, скривеним знацима, тајним детаљима она би могла да се преиначи у закључак „колико људи, толико и мишљења”. Можда ти тајни знаци у великим делима славних мајстора не садрже ништа скривено, можда их заправо и нема, али неки детаљи побуђују додатну пажњу, што величину ових ремек-дела ни у ком случају не може да умањи.