Шта с мигрантима – одговора још нема

Само дан након што је Доналд Трамп, држећи се чврсте линије по питању миграције, изјавио да ће чим постане председник САД депортовати хиљаде илегалаца који су починили кривична дела, Вашингтон је објавио да ће колико данас испунити циљ о примању 10.000 сиријских избеглица.

Републикански председнички кандидат је стекао велику популарност захваљујући и изјавама да Америка не треба да више уопште прима муслимане, или макар муслимане из оних земаља у којима су веома разгранате терористичке мреже, али је влада Барака Обаме наставила са политиком пријема избеглих из Сирије. Америчка амбасадорка у Јордану Елис Велс изјавила је да ће у САД данас стићи нова група Сиријаца захваљујући којој ће Вашингтон испунити квоту од 10.000 колико је председник обећао да ће примити.

Иако је то далеко мање од терета који је понела Европа – само Немачка је прошле године примила 1,1 милиона људи – опет је врућа тема за Америку где траје предизборна кампања и где се са страхом гледа на примере неуспеле интеграције муслимана у Француској и Белгији и терористичке нападе по Европи. Када Трамп говори о томе да ће придошлице вратити кући, он мисли и на Сиријце, за које сматра да су експоненти Исламске државе, али пре свега на Мексиканце које оптужује за криминал, посебно за трговину наркотицима и насиље. На последњем предизборном скупу у Ајови, најавио је да ће  увести систем за праћење миграната тако да влада одмах може да види ко је остао у земљи након што му је истекла виза па ће полиција такве протеривати из САД. Поновио је да ће на јужној граници изградити зид да би спречио незаконите преласке и злоупотребе система као када странци без папира користе социјалну помоћ и повластице.

Иако ће данас у Америку стићи породице којима је Вашингтон одобрио улазак на основу њиховог избегличког статуса у Јордану, Трамп сматра да Америка не треба да отвара врата Сиријцима често наводећи проблеме које Европа има са људима са Блиског истока и севера Африке. Из Немачке је јуче стигла вест да се ове године очекује улазак 300.000 миграната. Начелник Савезног завода за миграцију и избеглице Франк Јирген Вајзе је изјавио да ће његова земља покушати да „обезбеди места за све мигранте на тржишту рада али да интеграција миграната у немачко друштво захтева много више времена и пара”. Анкете су и овог месеца показале да више од половине Немаца сматра политику канцеларке Ангеле Меркел „отворених врата” погрешном, пренео је Танјуг. Порасла је и подршка групама које се противе боравку миграната у Немачкој. Немачки социјалдемократски вицеканцелар Зигмар Габријел изјавио је јуче да су конзервативци предвођени канцеларком Ангелом Меркел „потценили” изазов интегрисања рекордног прилива миграната..„Стално понављам да је неизводљиво да Немачка прими милион људи сваке године”, рекао је Габријел, додајући да „постоји горња граница која одређује докле ситуација може бити контролисана”.„Примили смо 300.000 деце школског узраста, а Немачка није успела да их интегрише у школски систем, јер ми немамо толико наставника”, истакао је Габријел критикујући слоган Ангеле Меркел „Можемо ми то” којим је бодрила Немце да приме више од милион људи у своју земљу.

Истог мишљења је и Маркус Зедер, члан Хришћанске социјалне уније, који је истакао да је потребно да се „неколико стотина хиљада миграната врати назад у року од три године, пре него што у Немачку доведу и своје породице”. Истовремено се и Аустријанци прерачунавају колико их је коштао пријем миграната. Према истраживању бечког дневника „Кронен цајтунга”, Аустрију мигрантска криза стаје 91.537 евра по сату, 2,2 милиона евра дневно, односно 802 милиона евра годишње.

У Аустрији живи 84.000 људи који добијају помоћ од државе као избеглице, док 35.000 оних који су добили азил прима минималац од око 840 евра. Министар финансија Ханс Јерг Шелинг је у те сврхе ове године издвојио милијарду евра.

Сада треба видети да ли ће то бити довољно јер држава придошлима обезбеђује лечење и образовање, а у страху од нових миграната на границе је распоредила повећан број војника и полицајаца.

Иако је Америка у неупоредиво бољој ситуацији од Европе и сама бира колико ће и које људи прихватити директно из кампова у Јордану или Турској, ова питања су ипак и тамо важно, посебно због чињенице да их Трамп користи у кампањи. На питање о Сиријцима надовезују су и расна питања која су протеклих година због полицијских убистава ненаоружаних Афроамериканаца поново избила у први план. Трамп не рачуна превише на ову популацију јер је увек стајао уз снаге реда не показујући емпатију према настрадалима, док његова демократска ривалка Хилари Клинтон ужива велику подршку међу припадницима ове заједнице. Ипак, Трамп покушава да то можда мало преокрене па је прво позвао црнце да гласају за њега јер „немају шта да изгубе”, а онда је прекјуче повезао бившу прву даму са једним припадником расистичког Кју клукс клана (ККК). Њујоршки милијардер је казао бирачима да је његова опоненткиња изјавила да јој је „припадник ККК био ментор”. Мислио је на чињеницу да је некадашња државна секретарка једном приликом истакла да јој је бивши члан ККК и сенатор Роберт Бирд био „прави пријатељ и ментор”.