Ко црта мету на челу Светозара Маровића

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Високи функционер, идеолог и доскорашњи председник политичког савета Демократске партије социјалиста (ДПС) Светозар Маровић за „Политику” каже да никога није издао или проказао и да никога не криви ни за шта.

„Нити сам никога о некоме лагао – нити имам намеру да то чиним – нити кривио некога”, рекао нам је Маровић. „Нека бог помогне онима из моје близине који су то радили, клеветали и пилатовски гледали и чистили руке од свега.”

А када смо покушали да откријемо зашто је, након хапшења и тамновања, одлучио да саопшти ово за наше новине, као кроз зубе је процедио да је стотине новинарских наслова о њему саопштавало своју истину, „дописивало истражне и судске списе, па је ’истина о Маровићима’ била онаква како су је креирали и њени протагонисти”.

Маровић је био затечен најновијим исцртавањем мете на његовом или челу неког из његове породице након што је пре два дана „Информер” на две стране објавио наслов „Тајне службе нуде Светозару 12.000.000 евра да сруши Мила”.

У поднаслову текста који потписује Н. У. наведено је да „чак трио обавештајне службе од Светозара Маровића тражи да им преда документацију на основу које би могли да уцењују и компромитују државни врх”.

Аутор овог текста, који се позива на „блиске”, „проверене” и сличне „изворе”, пише да обавештајне службе траже од Маровића и компромитујуће доказе и „неке друге опозиционе лидере”, али да је „главна мета премијер Мило Ђукановић”.

„Маровић засад није попустио и поред тога што му се за те услуге нуде милиони евра”, наводи се у тексту. „Ова застрашујућа информација потврђена нам је из три извора, а активности страних шпијуна су под будним оком Агенције за националну безбедност (АНБ). Проблем је, каже наш саговорник из обавештајног сектора ЦГ, што унутар АНБ постоје многе фракције од којих многе не раде у корист наше државе.”

Према овом тајном „извору”, корист државе је све осим да са власти не оде премијер и председник Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић.

Посебно аутор Н. У., у антрфилеу текста, појашњава читаоцима, као да их моли да му верују, зашто не сме да открије изворе, односно да наведе и имена држава чије су обавештајне службе Маровића наводно довеле у стање „тортуре”. Ево дела тог објашњења:

„С врха смо добили јасне упуте да ’имена држава чији обавештајци покушавају да врбују Маровића’ никако не наводимо. У противном то би могао бити велики проблем за вашу редакцију. Препоручујемо вам да не наводите имена држава јер су наше службе веома моћне”.

Једини саговорник у поменутом тексту јесте приватни детектив Владимир Павићевић, који оцењује да је Маровић и те како интересантан страним службама јер је као савезни функционер био „на извору великих тајни”.

Управо Маровић верује да су поруке попут – „зна велике тајне”, „има компромитујућу документацију за Ђукановића и његове сараднике”, „нуде му се милиони евра”, „процењује се када да проговори”, „био је приморан да призна и што јесте и што није само да би сачувао породицу” – стална претња по његову безбедност, показна мета за устрел и слично.

Сада када је Светозар Маровић од стране неких тужилачко-правних институција означен босом свих криминалаца и криминалних организација, аналитичари оцењују да ће убудуће бити хапшења из трећег круга, што је ситношвецерски ниво, јер је задовољена потреба да и „Црна Гора има свога Санадера”.

И његови најближи сарадници и опозиција све гласније коментаришу да је Маровић несумњиво крив за поједина дела која му се стављају на терет, истичући пак да је у дошао у немилост неких земаља Запада, посебно САД, зато што је „након сусрета с Путином широм отворио врата руском капиталу, то јест члановима познате петербуршке  финансијске ложе, и ставио на тацну некретнине Црне Горе, омогућивши тако да Руси постану власници 15 одсто непокретности у овој држави”.

Један високи функционер Ђукановићеве партије својевремено је поручио:

„Пре неколико година је дошло до успоравања приступања Црне Горе НАТО-у због забринутости САД да је у току велико присуство руских инвеститора. То није државна политика и то је дело моћних појединаца. Ни подршка туђинској цркви није наша политика. Такав однос ће бити ускоро заустављен.”

А тај моћни појединац био је Светозар Маровић. Није ни он крио да се мисли на њега. Чак нам је то тада и потврдио.

Данас више није моћан. Данас је он једни „вођа криминалне организације у Будви”, ухапшен 17. децембра прошле године због сумње да је учествовао у незаконитим пословима којима је буџет општине Будва оштећен за више десетина милиона евра. Он је 17. маја потписао два споразума који га обавезују да у затвору проведе укупно четири године и четири месеца и да плати 100.000 евра у хуманитарне сврхе. Након потписивања споразума пуштен је из притвора, у којем је провео шест месеци.

Према најавама тужилаштва, Маровић ће и наредних година бити под сталном истрагом док год му из џепова не истерају и последњи цент који је неосновано ставио у свој џеп.

У ишчекивању да Маровић јавно подробно проговори, уместо њега јавно говоре истраге, оптужбе, тужбе, пријатељи заштићени сведоци, кумови, партијски другови, његови кадрови – сви у трци да докажу како су га једва познавали, а камоли се с њим деценијама бавили криминалним пословима по Будви.