Прете скупљи динарски кредити

Увек када Народна банка подигне своју камату, народ зна да предстоји додатно стезање каиша. Након два неуспела покушаја да благим подизањем референтне каматне стопе смири притисак на раст цена и курса, НБС је била принуђена да повуче драстичну меру и повећа је за чак три одсто. Очито је ђаво однео шалу, јер се то није десило у последњој деценији. Државни секретар Министарства финансија Јанко Гузијан оценио је да је одлука централне банке да повећа референтну каматну стопу за три процентна поена „претерана”, упркос оправданим разлозима за пооштравање монетарне политике, с обзиром на то да је годишња инфлација већа од 11 одсто. Он сматра да је можда било боље да је референтна камата повећана из два или три пута.

Банкари јуче нису били ради да јасно кажу да ли ће ускоро повећати камате на кредите грађанима и предузећима. За сада је једино Уникредит банка најавила да ће повећати камате на „чисте” динарске кредите за пет одсто од наредне седмице. Та банка ће разматрати и каматне стопе на кредитне картице и позајмице по текућем рачуну, али за сада не зна и да ли ће их подићи. Вероватно ће друге банке то слично учинити, али без велике најаве као што то раде када смањују каматну стопу.

Ако је у уговорима комерцијалних банака дефинисано да ће се каматне стопе на кредите мењати у складу са пословном политиком банке, онда ће кредити поскупети због најновијег подизања референтне стопе. Банкари сматрају да је то ипак више сигнал да ће будући кредити бити скупљи.

„Иако је намера била да се одређеним мерама НБС стимулишу динарски кредити, јер би то значило враћање поверења у домаћу валуту, то сад више неће бити могуће. Понајвише због кризе око пада владе и повлачења страних инвеститора”, истакао је др Горан Питић, председник Управног одбора Сосијете женерал банке и додао да ће због подизања референтне стопе поскупети динарски кредити, али и они који су у страној валути, али индексирани у динарима.

(/slika2)Повећањем референтне каматне стопе стичу се услови за повећање камате за динарске кредите. У Финдоместик банци, по речима Ерика Бланштета, председника Извршног одбора, с обзиром на то да су кредити индексирани у еврима, неће доћи до повећања каматних стопа. Банка, у складу са стратегијом, наставља да развија сегмент кредитирања становништва што потврђује и интензивно отварање новог дистрибутивног канала Кредит бутика.

Што се тиче других банкарских производа на које би ова мера НБС могла да утиче, као што су кредитне картице, депозити и дозвољени минус по текућем рачуну, Финдоместик банка ће уз пажљиво праћење дешавања на тржишту размотрити евентуалне промене. Имајући у виду конкуренцију на банкарском тржишту у Србији, Бланштет верује да реакције ни других банака на нове мере неће бити драстичне.

У сваком случају, најновија одлука НБС ће утицати на цену новца и на камате, које би требало да се повећају за пет одсто, и поставља се питање који је то бизнис који може да издржи толику каматну стопу. Банкари зато оцењују да ће се очигледно смањити кредитна активност и то нарочито према привреди. Зато, како кажу, овакви потези НБС без подршке фискалне политике неће бити ефикасни.

Б. Думић

-----------------------------------------------------------

Претеран скок одједном

Министарство финансија сматра да је одлука централне банке да референтну каматну стопу одједном повећа са 11,5 на 14,5 одсто у овом тренутку неоправдано велики корак и да може изазвати панику.

Или је бар тако судити по јуче јавно изреченој оцени Јанка Гузијана, државног секретара за финансије у овом министарству.

- Нисам хтео да коментаришем да ли је референтну каматну стопу требало повећати један, три или пет одсто, јер је утврђивање конкретних процената посао људи које воде монетарну политику. Само сматрам да је повећање за три процентна поена одједном велики корак у условима неизвесности да ли ће бити капитала, у околностима у којима берза ради како ради а курс депресира и да то може изазвати додатну нестабилност и панику, што НБС, као део државе, не би требало да чини - објаснио је за „Политику“ Јанко Гузијан. Државни секретар сматра да је то, можда, требало урадити из више корака, односно постепено, и подсећа да је, откако је ова стопа уведена 2006, као инструмент монетарне политике „штеловање“ у једном потезу било највише за један процентни поен.

Иначе, седници Монетарног одбора на којој је разматрано повећање референтне каматне стопе присуствовао је и представник Министарства финансија. Овога пута заменик оправдано одсутног директора Трезора Ивана Маричића.

На питање да ли је његов заменик изнео став Министарства финансија или лично мишљење, од Маричића смо добили следеће објашњење:

- Представник Министарства финансија присуствује седници Монетарног одбора ради међусобне боље информисаности, али не гласа и уздржава се од коментара, јер би евентуални коментари могли да се протумаче као мешање у монетарну политику, односно као нарушавање суверености монетарне власти.

И Гузијан и Маричић кажу да Министарство финансија све чини да ни једном мером не наруши монетарну стабилност земље.

В. Јеличић