Може ли Путин да добије америчке изборе

Када је Доналд Трамп недавно изјавио да је могуће да ће председнички избори бити покрадени, стручна јавност, влада и велики број медија одбацили су ове тврдње као још једну сулуду теорију завере. Сулуда или не, тек његова теорија је у међувремену привукла поклонике баш међу онима који су је највише исмевали. Они сада упозоравају да неко покушава да уради управо оно што су они до јуче тврдили да је немогуће – да намести изборе.

Ко је тај неко? У Трамповој верзији то је влада под вођством Демократске странке која ће прекрајати вољу грађана да би демократска кандидаткиња Хилари Клинтон ушла у Белу кућу. А у причи која је јуче доминирала америчким медијима, тај неко је Кремљ. Чим је у у игру ушао Владимир Путин, идеја о нерегуларности на новембарским окршајима, која је досад са гнушањем одбацивана, одједном је завредила највећу позорност.

Како је пренео Ен-Би-Си њуз, хакери из Русије упали су у електронске бирачке спискове у две савезне државе. Покупили су податке о 200.000 гласача (име, адресе) у Илиноису и пробали да на електронски бирачки систем у Аризони инсталирају вирус, али су на време примећени. Једино што им је пошло за руком јесте да украду корисничко име и лозинку једног члана изборне комисије. Власти у обе државе истичу да ниједно име није избрисано ни додато, па је напад био неуспешан ако му је циљ био манипулација бирачким списковима.

Кремљ је јуче демантовао да је имао било какве везе са овим нападима. Циљ нападача можда уопште није био повезан са политиком већ са крађом идентитета и преварама које из тога проистичу. ФБИ није сигуран шта је био мотив, као што није сигуран ни да су нападачи повезани са владом на Црвеном тргу, али је и сам помен Русије био довољно за подгревање слутњи да Владимир Путин хоће да утиче на исход дуела између Доналда Трампа и Хилари Клинтон.

Зашто би Путин радио тако нешто? Опште место у америчким медијима јесте да би руски председник више волео да победи Трамп јер га је овај, за разлику од Хилари Клинтон, која га је упоређивала са Хитлером, нахвалио као веома способног лидера. Републикански кандидат је и сам допринео причама о руском мешању у америчке изборе када је позвао Кремљ да хакује и објави мејлове које је његова конкуренткиња примала и слала као државна секретарка. Њен изборни штаб и велики број медија и пре тога је закључио да је Русија крива и за пресретање електронских писама Демократске странке.

Преписка која је осрамотила партијску врхушку објављена је баш уочи демократске конвенције на којој је бивша прва дама примила номинацију. „Вашингтон пост” пише да би то могло да се понови, с тим што Москва не би морала да се ограничи само на објављивање мејлова, већ би могла и да их фалсификује. Тако би, сматра утицајни коментатор престоничког листа, Путин могао вече пре избора да објави лажиране мејлове из којих би се, на пример, видело да Хилари Клинтон није марила за Американце побијене у Бенгазију или да је изгубила многе мождане функције пре неколико година. Када се открије да су мејлови измишљени, то већ никога неће интересовати јер ће нови председник већ положити заклетву, закључује дневник.

Када је њујоршки тајкун излагао овакве сценарије и тврдио да ће демократе дозвољавати подржаваоцима некадашње државне секретарке да гласају „по десет пута”, критикован је као незналица која распирује „опасан цинизам”, сумњу у изборну комисију и државу. Са друге стране, владини званичници и истакнути медији озбиљно говоре да Москва настоји да Трампу намести победу или ако не може баш то, а оно макар да брисањем бирачких спискова, убацивањем вируса и стварањем хаоса посеје сумњу у регуларност предстојећих избора.

Али, легитимитет овогодишњих избора је свакако уздрман због чињеница које немају никакве везе са Москвом. Прво,  аутентични мејлови демократа (ко год да их је хаковао) показали да је партијски врх смештао смицалице Бернију Сандерсу не би ли на страначким изборима победила његова ривалка, бивша прва дама. Друго, анкете показују да су Хилари Клинтон и Доналд Трамп најнепопуларнији кандидати откако постоје истраживања јавног мњења и да око 60 одсто Американаца има лоше мишљење о њима, не желећи ни једног ни другог за шефа државе. Руси су ту сувишни.