Поново молимо Русе за Петрохемију

Министар привреде Горан Кнежевић покушаће да буде успешан у послу у коме су сви његови претходници били неуспешни. А то је да оживи „Петрохемију”, „Азотару” и МСК уз помоћ Руса. Како јављају медији он је током посете Москви руској делегацији понудио да узму учешће у реструктурирању и опоравку ових фабрика.

Горан Кнежевић за наш лист каже да за ове фирме припремају унапред припремљени план реорганизације (УППР) и да је уверен да постоји реална нада да се њихов положај реши на позитиван начин.

На наше подсећање да он није први министар који Русима нуди ове фабрике, као и да се то покушава већ осам година, од 2008. од приватизације НИС-а, када смо покушали у пакету да решимо и ове „невоље”, одговара:

– Покушаваћемо док не успемо.

Кнежевић, судећи према ранијим изјавама, свој оптимизам темељи на чињеници да је НИС највећи поверилац „Петрохемије”, док је „Гаспромњефт” већински власник НИС-а. Основна сировина коју „Петрохемија” користи је примарни бензин, додао је, а производи га НИС-ова рафинерија у Панчеву.

НИС је акционар „Петрохемије” с уделом од 12,72 одсто до кога је дошао преузимањем акција за део дуга који је панчевачка фабрика имала према НИС-у, а који је износио 22,6 милијарди динара без камата. То што је НИС пристао да део дуга претвори у акције тумачило се као њихова добра воља да изађу у сусрет држави. Али само то. НИС ни у једној комбинацији није планирао да постане већински власник.

Професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић каже да би за нас било добро када би Руси преузели ове фабрике, јер би тако производња била дугорочно одржива.

– Према садашњим ниским ценама нафте и гаса те фабрике могу самостално и успешно да послују. Тај однос је најповољнији у последњих 15, 20 година, а непознаница је колико ће то да траје. И то је ограничење за компаније из западне Европе и саме Србије да преузму овај хемијски комплекс. С друге стране Руси су велики произвођачи азотног ђубрива и извозници у Европу и питање је да ли су заинтересовани да одавде извозе азотно ђубриво. Било би добро када би Руси били спремни да преузму ове фирме, али тако да се и њима да уступак да не морају да наставе производњу у случају високе цене гаса и нафте – каже Арсић.

По његовом мишљењу УППР ће допринети да се фабрике ослободе дугова и тако постану интересантније за купце.

Резерву да посао може да се заврши на обострану корист прави поскупљење гаса од октобра, будући да цена гаса прати раст цене сирове нафте на светској берзи, а црно злато је у међувремену поскупело за 40 одсто.

Сада све три фирме плаћају гас и то је резултирало са три милијарде динара добити „Србијагаса” у 2015. Оне су оптерећене и старим дуговима па је зато „Петрохемија” имала 1,4 милијарде динара губитак у 2015. Додатно, 52 милијарде је губитак изнад висине капитала у истој години. Извоз им је лане вредео 152 милиона евра, а запошљавају 1.435 радника.

И Фискални савет је оценио да, уз одговарајућа решења, „Петрохемија” има шансе да опстане без финансијске подршке државе, између осталог и зато што има тржиште за производе. По њима „Петрохемија” је у специфичној позицији. Са једне стране, нема много инвеститора који би могли бити заинтересовани за приватизацију. Међутим, са друге стране, тренутно пословање „Петрохемије” је успешно, јер је однос цена инпута (гас) и финалних производа предузећа изузетно повољан. Овакви тржишни услови могли би потрајати наредних неколико година и тај период би се морао искористити за решавање судбине овог предузећа.

Подсећања ради, крајем 2014. године, Агенцији за приватизацију стигло је десет писама о заинтересованости за хемијски погон у Панчеву. Међу компанијама које су се распитивале за „Петрохемију” био је амерички инвестициони фонд „Томсон глобал”, али и „Фарзанеган инвестинг груп” из Ирана. Заинтересоване су биле и фирма „Грин тајп” из Мађарске, ЕЦПИ менаџмент из Чешке, као и „Синтос СА” из Пољске. За куповину дела „Петрохемије” распитивали су се и „Фалштаф АГ” из Швајцарске и „М енерго” из Словачке. Касније је било речи да је и фирма из Пакистана заинтересована, али и да би проблем могао да се реши и у оквиру сарадње са Кином.