Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко ће профитирати у ценкању великих сила у УН

Вук Јеремић сачувао место у водећој четворци после трећег круга гласања за новог генералног секретара УН
Ко ће профитирати у ценкању великих сила у УН
Антоније Гутереш (Фото Ројтерс), Мирослав Лајчак (Фото Танјуг), Вук Јеремић (Фото Ројтерс), Ирина Бокова (Фото УНЕСКО)

После три круга гласања за новог генералног секретара УН, Вук Јеремић је успео да сачува место у водећој четворци, а тиме и шансе да се нађе у најужем избору за наследника Бан Ки Муна. Избор за челног човека УН, како каже саговорник „Политике” из дипломатских кругова, улази у нову фазу, у којој ће велике силе почети отвореније да разговарају о томе који би им кандидат могао бити прихватљив. Јасно је, каже наш саговорник, да ко год буде изабран на то место, неће бити у потпуности по вољи свим великим силама, али ће свакако бити личност око које ће се сви сложити. Дакле, искристалисало се ко су људи о којима вреди разговарати.

Одлука када ће бити нови круг гласања још није донета, а најављено је да би то могло да буде 9. или 16. септембра. Размак између два гласања сада ће бити све мањи јер би нови шеф УН требало да буде изабран у октобру. Нико, међутим, још не зна колико ће кругова гласања бити пре формалног избора у Генералној скупштини.

Како је Мирослав Лајчак изненадио пробивши се с претпоследњег места на другу позицију, иза Антонија Гутереша

Јеремићев успех је тим већи јер је трећи круг донео велико тумбање на изборној листи. Највеће изненађење свакако је направио министар спољних послова Словачке Мирослав Лајчак. Он се са претпоследње десете позиције, коју је заузимао после другог круга, прекјуче попео на друго место, потиснувши Јеремића, који сада дели треће са Бугарком Ирином Боковом. Наш кандидат је добио један негативан, „обесхрабрујући”, глас више него у прошлом кругу и по броју гласова „против” сада је изједначен са Лајчаком и Ирином Боковом.

Издваја се једино бивши премијер Португалије, 69-годишњи Антонио Гутереш, који и даље чврсто држи прву позицију. Уколико се не буде инсистирало на принципу да овога пута источна Европа има генералног секретара, он је сигурно фаворит за то место јер има подршку и Вашингтона и Москве.

У дипломатским круговима УН спекулише се и да је Русија или можда неки руски савезник од „неодлучног” гласа постао глас „против” избора Гутереша. Питање је, међутим, да ли је реч о тактичком гласању или заиста о ставу да је Гутереш непожељан генерални секретар.

То како је свој положај поправио за осам места, довољно говори да ни Лајчак није без шансе. У његовом случају очигледно је да су многе неодлучне чланице Савета безбедности прешле у круг оних које му сада дају подршку. Подсећања ради, у другом кругу је имао чак седам „неодлучних” гласова, а сада свега један. Лајчак је један од оних кандидата којима иде наруку то што би наследник Бан Ки Муна овај пут требало буде из источне Европе, а уз то има и „квалитете” који одговарају Западу – тренутно као министар спољних послова Словачке председава ЕУ јер је ред на његову земљу, долази из државе која је чланица НАТО-а…

Упућени кажу и да су све мање шансе да буде изабрана жена, иако је то пре почетка гласања такође био један од принципа. Тако нешто, међутим, није искључено све док је у игри Ирина Бокова, иако у неким медијима попут лондонског „Тајмса” трпи све веће критике за наводно лош рад на челу Унеска. Лист пише да је „ужасно” и размишљати о томе да она буде генерални секретар, те да је много бољи избор Гутереш, али да би Русија могла да блокира његов избор јер је Поругалија чланица ЕУ и НАТО-а.

Иако петнаест чланица Савета безбедности гласају тајно, ипак сви кандидати, како каже наш саговорник, имају своје изворе и знају отприлике како се код кога котирају. Зато ће сви до наредног круга своје снаге усмерити на оне неодлучне.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.