Ирска не жели 13 милијарди евра од „Епла”

Када би се спровела у дело одлука Европске уније којом се компанији „Епл” наређује да плати Ирској 13 милијарди евра пореза, буџет те острвске државе био би у плусу први пут за последњих десет година.

Али, и пре него што се овај случај буде преселио на правно поље, ирске власти обзнаниле су да тај новац не желе. Званични Даблин, наиме, тврди да је највреднија светска компанија уредно плаћала прописане порезе и да није имала никакве олакшице.

Тиме су негирали наводе ЕУ, чија је трогодишња истрага утврдила да је произвођач „ајфона” уживао незаконите повластице у периоду од 2003. до 2014. године, када је стопа корпоративног пореза на профит остварен у Европи смањена са иначе ниских један одсто, на готово безначајних 0,005 одсто.

Практично, америчка фирма није ни плаћала никакав порез на зараду широм Европе, јер је профит из држава где је остварен, незаконито селила у Ирску. Због тога је тој земљи наложено да поврати од „Епла” неплаћени порез у износу од 13 милијарди евра плус припадајуће камате.

Закони ЕУ забрањују државама да склапају аранжмане са појединачним компанијама и да им дају нижу стопу пореза. Одлуку о наплати овог намета „Епл” сматра игнорисањем међународних и ирских закона и покушајем да се страни инвеститори отерају из Европе. Директор Тим Кук оценио је да би након овакве одлуке, улагања великих компанија у Европи била доведена у питање.

„Нашли смо се у необичној позицији да морамо ретроактивно да платимо додатни порез влади земље која каже да им не дугујемо ништа више од оног што смо већ платили”, казао је Кук.

Он је подсетио да је фирма још пре 30 година изабрала Ирску за европску базу и да је од тада број запослених у тој земљи нарастао са 60 на 6.000 људи, што је четвртина од укупног броја ангажованих на Старом континенту. Те бројке уједно и објашњавају зашто је Даблин пристао на изузетно ниску пореску стопу.

Док компанија оснивача Стива Џобса, као и ирска влада, најављују жалбу европским судовима, америчко Министарство финансија негодује због ове одлуке и сматра да она угрожава билатерални дух економског партнерства. И друге интернет и компјутерске фирме из калифорнијске Силицијумске долине такође су разочаране одлуком и сматрају да ЕУ ретроактивно мења правила игре.

И пре овог најновијег случаја Европска комисија утврдила је прошле године да су Холандија и Луксембург склапали договоре о нижим порезима са ланцем кафетерија „Старбакс”, односно са произвођачем аутомобила „Фијатом”, док је од Белгије тражено да по истом основу наплати порез од 35 фирми.

Тренутно се води истрага у вези са пореским договором Луксембурга са „Мекдоналдсом” и интернет продавцем „Амазоном”.

Међутим, како оцењују стручњаци, последње место где би америчке мултинационалне компаније могле да преселе свој профит јесу управо САД, где је ова такса међу највишим у свету и износи 35 одсто.

Председнички кандидат Демократске странке Хилари Клинтон, чију кампању је финансијски подржао „Епл”, најавила је смањење пореских стопа, док њен конкурент из редова републиканаца Доналд Трамп сматра да пословање америчких фирми треба вратити унутар граница САД.