Irska ne želi 13 milijardi evra od „Epla”

Kada bi se sprovela u delo odluka Evropske unije kojom se kompaniji „Epl” naređuje da plati Irskoj 13 milijardi evra poreza, budžet te ostrvske države bio bi u plusu prvi put za poslednjih deset godina.

Ali, i pre nego što se ovaj slučaj bude preselio na pravno polje, irske vlasti obznanile su da taj novac ne žele. Zvanični Dablin, naime, tvrdi da je najvrednija svetska kompanija uredno plaćala propisane poreze i da nije imala nikakve olakšice.

Time su negirali navode EU, čija je trogodišnja istraga utvrdila da je proizvođač „ajfona” uživao nezakonite povlastice u periodu od 2003. do 2014. godine, kada je stopa korporativnog poreza na profit ostvaren u Evropi smanjena sa inače niskih jedan odsto, na gotovo beznačajnih 0,005 odsto.

Praktično, američka firma nije ni plaćala nikakav porez na zaradu širom Evrope, jer je profit iz država gde je ostvaren, nezakonito selila u Irsku. Zbog toga je toj zemlji naloženo da povrati od „Epla” neplaćeni porez u iznosu od 13 milijardi evra plus pripadajuće kamate.

Zakoni EU zabranjuju državama da sklapaju aranžmane sa pojedinačnim kompanijama i da im daju nižu stopu poreza. Odluku o naplati ovog nameta „Epl” smatra ignorisanjem međunarodnih i irskih zakona i pokušajem da se strani investitori oteraju iz Evrope. Direktor Tim Kuk ocenio je da bi nakon ovakve odluke, ulaganja velikih kompanija u Evropi bila dovedena u pitanje.

„Našli smo se u neobičnoj poziciji da moramo retroaktivno da platimo dodatni porez vladi zemlje koja kaže da im ne dugujemo ništa više od onog što smo već platili”, kazao je Kuk.

On je podsetio da je firma još pre 30 godina izabrala Irsku za evropsku bazu i da je od tada broj zaposlenih u toj zemlji narastao sa 60 na 6.000 ljudi, što je četvrtina od ukupnog broja angažovanih na Starom kontinentu. Te brojke ujedno i objašnjavaju zašto je Dablin pristao na izuzetno nisku poresku stopu.

Dok kompanija osnivača Stiva Džobsa, kao i irska vlada, najavljuju žalbu evropskim sudovima, američko Ministarstvo finansija negoduje zbog ove odluke i smatra da ona ugrožava bilateralni duh ekonomskog partnerstva. I druge internet i kompjuterske firme iz kalifornijske Silicijumske doline takođe su razočarane odlukom i smatraju da EU retroaktivno menja pravila igre.

I pre ovog najnovijeg slučaja Evropska komisija utvrdila je prošle godine da su Holandija i Luksemburg sklapali dogovore o nižim porezima sa lancem kafeterija „Starbaks”, odnosno sa proizvođačem automobila „Fijatom”, dok je od Belgije traženo da po istom osnovu naplati porez od 35 firmi.

Trenutno se vodi istraga u vezi sa poreskim dogovorom Luksemburga sa „Mekdonaldsom” i internet prodavcem „Amazonom”.

Međutim, kako ocenjuju stručnjaci, poslednje mesto gde bi američke multinacionalne kompanije mogle da presele svoj profit jesu upravo SAD, gde je ova taksa među najvišim u svetu i iznosi 35 odsto.

Predsednički kandidat Demokratske stranke Hilari Klinton, čiju kampanju je finansijski podržao „Epl”, najavila je smanjenje poreskih stopa, dok njen konkurent iz redova republikanaca Donald Tramp smatra da poslovanje američkih firmi treba vratiti unutar granica SAD.