Има ли лека за „Галенику”

Решење за „Галенику” још није на видику, јер се приватизациони саветник „Дилојт” још бави тиме да ли су понуде сва три понуђача у складу с условима тендера. Након што су прошле седмице понуђачи „Кадила фармасијутикалс лимитед” из Индије, ЕМС С. А. из Бразила и Конзорцијума „Фронтиер фарма лимитед” из Велике Британије и ЛЛЦ НПА „Петровакс фарм” из Русије исправили техничке понуде сада је на реду да се отвори такозвана друга коверта. У њој, осим финансијске понуде, мора да стоји колико инвеститор планира да задржи радника, као и понуду како ће се, после продаје фабрике лекова, поделити добијена сума између државе и инвеститора.

Према информацијама које већ „цуре” у јавност чини се да ће бразилски понуђач испасти из игре, јер његова понуда није у складу с тендерским захтевима. Наиме, овај велики бразилски произвођач лекова дао је понуду да купи више од тражених 25 одсто у „Галеници”. Чак и да се држави допада та понуда то не би могло да прође, јер би друга два понуђача могла да туже државу због непоштовања тендера.

Како се незванично може чути, остала два понуђача индијска „Кадила” и руски „Петровакс” по томе колико дају за 25 одсто компаније и колико намеравају да задрже запослених размишљају слично. Јер обе компаније нису се претргле да дају више од оног колико је држава тражила за поменути удео, а то је седам милиона евра. Такође, обема компанијама потребно је упола мање радника него што то „Галеника” сада има, а њих је 1.400.

Незванично се сазнаје и да индијски понуђач тражи да се део њихових људи третирају као запослени у фабрици лекова. То је у неким медијима већ протумачено као да они желе да наше запослене замене својим, међутим упућени кажу да тако нешто није реално. Из простог разлога што се ни самим Индијцима не исплати да преселе 700 људи и дају им такве плате којима могу овде да живе и да плате стан.

Свакако један од најинтересантнијих делова понуде биће колико коме остаје након коначне приватизације, јер држава тражи да задржи најмање 50 одсто. У овој фази избора стратешког партнера од понуђача се није ни тражило да доставе понуду за инвестиције, већ ће то бити предмет преговора за склапање уговора.

Како то увек бива када су овакви тендери у питању у јавности се појављују информације да ће неки понуђач инвестирати десетине милиона евра, па чак и преузети дугове према банкама од седамдесетак милиона евра, што све чини да за фабрику лекова даје и читавих 100 милиона евра, а то је сума која се није појављивала ни на ранијим неуспешним тендерима, јер би држава већ продала компанију.

Милутин Николић из консултантске куће „Цитадел” која је била приватизациони саветник у неуспешној приватизацији 2010. године каже да у актуелној продаји има много недоречености попут оне ко преузима дугове фабрике, а и остали услови тендера упућују да држава може да буде преварена. По њему није реално да дугове према банкама преузме стратешки партнер из простог разлога што банке на то не би пристале, јер је држава најпоузданији гарант отплате кредита.

– Нелогично је да се дозволи да фабриком управља менаџмент иза ког не стоји већински власник. То смо видели и на последњем примеру управљања смедеревском железаром које је било катастрофално. Јер, власник капитала сноси ризик и онда је логично да он управља фирмом. Друга ствар је што се држава код нас показала као неспособна за тако нешто. Прави начин продаје је да се прода већински удео и тада се добија информација колико компанија на тржишту вреди. Све успешне приватизације у Србији су биле оне када је на тендеру добијен већински власник – каже Николић.

На примедбу да се држава можда определила да прво прода мањински пакет због ранијих неуспешних продаја Николић одвраћа да су ранији покушају били неуспешни због нереалних очекивања.

– Те 2010. године америчка компанија „Валеант” је, истина, у необавезујућој понуди нудила 100 милиона евра, а њих су синдикати отерали због везе с Миланом Панићем. Јесте да ју је основао његов ИЦН, али је он после ту фирму напустио. Та компанија је листирана на америчкој берзи и зато им не треба никакав негативан имиџ – каже Николић додајући да није реално да се сада постигне пакет с инвестицијама и преузимањем дугова од стотинак милиона евра.

Сва три понуђача су велике компаније из ове бранше. ЕМС С. А. из Бразила је највећа фармацеутска компанија у тој земљи. Основана је средином педесетих година прошлог века, запошљава 4.500 људи, а у 2012. години приход јој је износио 2,8 милијарди долара. Компанија је присутна у преко 30 земаља кроз заједничка улагања или стратешко партнерство са другим фармацеутским компанијама.

„Кадила фармасијутикалс лимитед” из Индије такође је једна од највећих компанија из те бранше у тој земљи. Основана је 1951. године и запошљава 7.000 људи, од тога 200 у САД, Африци, Јапану. Са производима присутни су у преко 90 земаља.

Што се тиче конзорцијума „Фронтиер фарма лимитед” из Велике Британије и ЛЛЦ НПА „Петровакс фарм” из Русије фирма из Британије је основана 18. априла, практично две недеље од како је 4. априла расписан тендер за продају 25 удела у „Галеници”. Што се тиче другог партнера у конзорцијуму – руске компаније „Петровакс” она је основана 1996. године, на сајту се наводи да ју је основала група руских научника, а запошљавају 600 високообразованих кадрова. Извозе у земље некадашњег СССР и источне Европе.

Дугови ове фабрике према држави и банкама процењују се на око 200 милиона евра. Према садашњим информацијама држава би отписала потраживања од око 130 милиона евра, а ради се о дуговањима „Галенике” према државним фирмама попут ЕПС и „Србијагаса”. Фабрика лекова има и дугове према добављачима и банкама од око 70 милиона евра, а договор о том репрограму је већ постигнут, јер и банке и добављачи имају интерес да фабрика настави да послује и отплаћује дугове. Из стечаја питање је колико би могли да се намире.

Како је дефинисано тендером, стратешки партнер може бити домаћа или страна компанија чији пословни приходи у 2015. години нису били мањи од 50 милиона евра и чија вредност имовине превазилази 100 милиона евра. Као један од услова наведено је и да будући власник одреди пет руководилаца којима ће бити поверено управљање „Галеником” за време трајања стратешког партнерства.
Власници „Галенике” су држава Србија са улогом од 70 одсто, Акционарски фонд има удео од 15 одсто, а остали акционари 15 одсто.