Различита читања Јункеровог писма

Београд је тражио да на Вучићево писмо челницима бриселске администрације од 1. августа одговори неко од оних на које је адресирано, а не неки портпарол, и то је испуњено – огласио се, додуше тек прексиноћ, председник Европске комисије Жан-Клод Јункер. Али, Београд је желео, како је рекао сад већ бивши министар правде Никола Селаковић два дана по пуштању писма, да Брисел каже Загребу – „Престаните да величате терористе, нацисте, да прекрајате историју”, чиме би се прекинуо низ провокативних потеза из Хрватске. Е, то се није десило, бар према реакцијама представника српске власти. А ни према шефу хрватске дипломатије Миру Ковачу који је јуче, ликујући, изјавио да Јункерово писмо показује да је Хрватска била у праву кад је рекла да Србију „тужакања неће довести никуда”.

„Лажна“ или „вештачка” симетрија биле су у јучерашњим реакцијама домаћих званичника неопходна синтагма. Као у бројним случајевима до сад кад је требало да неко из Брисела арбитрира у нашим међусобицама, у Београду је јавно исказано разочарење односом Брисела према Србији. Наравно, уколико није посреди тактика да се „јадиковањем” извуче више, а има и таквих оцена код оних који сматрају да је председник Владе Србије Александар Вучић ипак успео да извуче од Брисела оно што је, као искусан политичар, знао да највише може да извуче.

А можда му, осим писма челницима ЕУ, на располагању није ни остао други механизам пошто не жели да га сматрају нарушавајућим фактором у региону, а због унутрашње јавности и свог рејтинга морао је да повуче неки потез. Јер, нагомилало се „материјала“ из суседства – поништавање пресуде Алојзију Степинцу, враћање на почетак суђења Бранимиру Главашу за злочине над српским цивилима, подизање споменика Миру Барешићу, а све у јеку подигнутих тензија због годишњица Сребренице и „Олује”.

А док је Јункер састављао своје писмо овде у региону се још распламсала вербална ватра. Председник ЕК је у одговору изразио забринутост поводом најновијег развоја ситуације у односима Србије и Хрватске и позвао на повратак конструктивном билатералном ангажовању. Портпаролка ЕК Маја Коцијанчич пренела је Танјугу да је Јункер у писму нагласио да су добри суседски односи и регионална сарадња, као и помирење, принципи које морају да поштују све земље кандидати за чланство у ЕУ и потенцијални кандидати, али и исто тако и све државе чланице Уније у региону.

Председнику Европског покрета у Србији професору Михаилу Црнобрњи је необично што је Јункеру требало скоро месец дана да одговори на писмо с овом темом, а има и утисак да је одговор, према ономе у шта је имао увид, „блажи него што би могао да буде” у смислу реакције на провокативне изјаве и изазивање „вербалног нереда”.

– ЕУ има далеко већи дијапазон упозорења и казнених мера. Подсећам да, кад Аустрија иде профашистички десно (случај са Хајдером), уводе интерне санкције, мада је та земља била у ЕУ. Имају они дакле и јаче инструменте на располагању према својим чланицама – истиче Црнобрња, кога не задовољава одговор Маје Коцијанчич да не желе да утичу на актуелни изборни процес у Хрватској – „То је за мене блесав аргумент да блесавији бити не може, јер управо јесте поента у томе да врх ЕУ утиче на чланице ЕУ да се европеизују а не да се балканизују.”

Јункерово писмо за председницу Центра за спољну политику Александру Јоксимовић није велико изненађење и „у оквирима је изражавања који је за ЕК уобичајен”. Она је навела за телевизију Б92 да је уобичајено да се у дипломатским каналима, далеко од очију јавности неки ставови изражавају оштрије него што је то случај у јавном обраћању. Како је оценила, јасно је да су ставови у ЕУ у односу на дешавања у хрватској изборној кампањи прилично негативни, а да се, притом, даје јасна подршка Србији на даљем путу европских интеграција упркос противљењу Хрватске.

Другачије је писмо прочитао Миро Ковач, који је јуче, како преноси Танјуг, поручио Србији да ако жели да напредује према ЕУ, треба да извршава своје обавезе, „а не да то постиже писмима и некаквим дипломатским акцијама, које су заиста осуђене на неуспех”. Како су реаговали Вучић и министри Дачић, Стефановић и Вулин, чини се да писмо процењују на сличан начин.

Да ли заиста нису очекивали овакву врсту одговора, сроченог тако да га свако може тумачити како жели, што су показале јучерашње реакције и власти и опозиције и невладиног сектора? Подсетимо, Брисел и Берлин стали су отворено на страну Београда прошле године приликом „царинског рата“ на српско-хрватској граници због мигранстке кризе (и тад им је Вучић писао писмо), а ове године просто су натерали Загреб да се повуче и гласа за отварање поглавља у преговорима Србије са ЕУ. Осим те две врло добре ствари кад је реч о утицају ЕУ на односе Србије са Хрватском и другим комшијама, није било много других израза одушевљења позицијом Брисела.

Јесте да би кад наступа као арбитар требало да буде поштенији, слаже се и Михаило Црнобрња, али у сфери реалности је другачије. У принципу, како наводи, Немачка и Малта би у ЕУ требало да буду једнаки, највећа и најмања земља су у погледу права и могућности коришћења Европске уније апсолутно изједначени, али у примени то изгледа другачије.

– Могу да се сложим с тим да вештачка симетрија није добра, да није пожељна, али мора се рачунати с њом. И не видим како ми можемо да истерамо ту правду, кад и ми врло често управо ту вештачку симетрију користимо код нас у унутрашњој политици. Како то овде може да прође, а тамо не може – указује председник Европског покрета у Србији.

ЦЕАС: ЕК подсетила Србију на обавезе процесуирања злочина

Центар за евроатлантске студије сматра да је ЕК у одговору премијеру Србије заправо подсетила нашу државу на обавезе процесуирања ратних злочина и институционалног суочавања са „ратно-злочиначким наслеђем”. ЦЕАС поздравља такву поруку из ЕК, мада је дата, како се наводи, „не као приоритет”. Тај Центар такође сматра да су Европска унија и њене институције, као и земље чланице ЕУ, те САД и НАТО делом сами одговорни за садашње погоршање стања у региону Западног Балкана.

Танјуг