Референдумска одступница Београда

Србија и њено руководство не подржавају, али и не оспоравају референдум о Дану Републике Српске, што је мени сасвим довољно, изјавио је јуче председник РС Милорад Додик.

С друге стране, чини се да је задовољство ставом Београда о овом питању исказала и ЕУ, чији га је амбасадор Мајкл Давенпорт окарактерисао као „доста јасан”, истичући да Брисел и Београд „имају заједнички циљ, а то је да се избегне кризна ситуација у БиХ”.

Немају само Бањалука и Брисел разлога да, свако с различитим мотивима, буду задовољни одлуком државног врха Србије. Понајвећу корист, према мишљењима аналитичара, извући ће управо Београд, јер се на овај начин оградио од евентуалних политичких последица ако 25. септембра грађани РС изађу на биралишта.

Међу тим консеквенцама, како наводи Душан Јањић, директор Форума за етничке односе, свакако је и могућност да предстојеће изјашњавање буде само увод у референдум о отцепљењу РС 2018. године.

„Својом одлуком Београд оставља себи време да се не меша у тај проблем који мучи и међународну заједницу. Такође, Србија на овај начин адресира одговорност на право место – на политичаре који су донели одлуку о референдуму. Не мислим ту само на Додика, већ и на друге политичаре из РС. У том смислу, могуће су две последице за које се они не могу после жалити Србији, а то је да референдум донесе предност некоме на локалним изборима и, као друго, могуће ширење тензија на релацији Бањалука–Сарајево. А Београд се из тога извлачи и не меша се, што су показале и политичке поруке после сусрета Вучића с Драганом Човићем”, сматра Јањић.

Слично мисли и Александар Попов, директор Центра за регионализам, који ипак примећује и један „фелер” у становишту државног врха.

„Брисел је, наиме, свестан да су и персонални односи између премијера Србије и председника РС на веома високом нивоу и да Александар Вучић има велики утицај на Милорада Додика. Стога је Брисел очекивао да Вучић поново искористити свој ауторитет и одврати Додика од његове намере. То се није десило, а до састанка представника Србије и РС дошло је кад су техничке припреме за референдум увелико почеле”, наводи Попов.

Београд, према мишљењу Душана Јањића, није требало ни да дође у ситуацију да буде увучен у питање референдума које је изазвало нервозу и у Србији.

„Стога је одговор Београда, који ја пре свега приписујем Вучићу, изнуђен али јако добар и волео бих да буде део неке нове стратегије Србије у вези с БиХ. Јер, ни с референдумом неће престати унутрашње тензије и одмеравање великих сила по линији БиХ”, наводи Јањић.

Тих одмеравања биће и пре 25. септембра, сматра Брус Хичнер, професор америчког универзитета Тафт, који је за „Слободну Европу” изразио очекивање да ће се с приближавањем тог датума појачати притисци на РС да откаже референдум. Један од начина за то, рекао је он, јесте и реакција међународног представника који је предвиђен Дејтонским споразумом.

Александар Попов сматра да је у овом тренутку извесније да ће до изјашњавања доћи него да ће високи представник, ЕУ или неко трећи одговорити Додика, који такође не сме да одустане од референдума, јер би „много изгубио код свог бирачког тела”.

„Овим изјашњавањем он је чак и опозицији дао гол с пенала, јер је и она морала да се сагласи с референдумом како не би испало да се противи идентитетском питању РС”, каже Попов.

Ако до референдума дође, додаје, евентуалне последице по Београд и Бањалуку неће бити драматичне: „Додик је калкулисао с окупираношћу Брисела брегзитом, мигрантском кризом и другим проблемима, па управо из тих разлога ни могуће последице неће бити такве какве би биле да је референдум одржан пре само годину дана. Његово одржавање сада можда ће се одразити на финалну оцену о напретку Србије ка ЕУ, али не драматично. Што се тиче БиХ, тамо ће доћи до таласања, видећемо још којих размера, али мислим да референдум одговара Драгану Човићу, лидеру босанских Хрвата, који је потпуно сагласан с Додиком да се формира трећи ентитет и да БиХ буде лабава конфедерација, кад већ 21 годину није функционална држава.”

То што „БиХ као јединствена држава не делује функционално, упркос покушајима ЕУ и других да поправе тај структурални проблем”, за Душана Јањића представља доказ да ни евентуално отказивање референдума по шести пут ништа не решава, јер ће се појавити и седми.

„Ни тим уступцима Додика међународној заједници и САД није решен основни проблем неповерења међу политичким актерима у БиХ. Али, будући да ни промена граница ни Додиково отцепљење не могу да прођу, Београд мора да припреми одговоре на понуде које ће стићи једног дана. Једна од њих може да гласи – уђите сви у НАТО па ћемо мењати границе”, закључује Јањић.