Клизи ли Косово ка ванредним изборима

Повлачење из скупштинске процедуре предлога закона о споразуму о демаркацији границе са Црном Гором круна je једногодишње политичке кризе на Косову коју су обележили блокада парламента, отежан рад судова и насиље локалних Албанаца према Србима.

Излаз из политичке кризе албанска опозиција види у ванредним парламентарним изборима, док власт коју чине Демократска партија Хашима Тачија и Демократски савез Косова Исе Мустафе одбацују ову иницијативу као неозбиљну.

Заменик премијера Косова Бранимир Стојановић такође сматра да грађани покрајине ипак неће ускоро поново на изборе, бар док власт у Приштини у дело не спроведе међународне обавезе.

„Иако све мирише на изборе, не мора да значи да ће до њих доћи. Очигледно је да је албанска политичка елита навикла да се креира атмосфера на ивици нестабилности. За њих је постало нормално да за захтеве међународне заједнице да испуне своје обавезе имају јак изговор да то не могу због проблема у скупштини. И све што се последњих годину дана догађа на Косову личи на то”, каже Стојановић за „Политику”.

Медији у Приштини јуче су спекулисали о могућности да политичка криза буде решена ванредним изборима. Заменик косовског министра за локалну управу Бајрам Гецај рекао је, међутим, да избори нису решење.

„Уколико бисмо ушли у изборни циклус, цео политички живот би на шест месеци био парализован. Уместо да спроведемо оно што смо се обавезали, све партије ће давати махом нереална обећања и где ће нас то одвести? То је и разлог зашто не прихватамо уцене”, рекао је Гецај.

Косовски аналитичар Хаљиљ Матоши оцењује да је премијер Мустафа повлачењем нацрта закона избегао најављено насиље и истовремено охрабрио и посланике владајуће коалиције да не гласају за овај закон у будућности. Он сматра да Косово нема снаге да у живот спроведе међународне обавезе, због чега сматра да Косово улази у дубоку кризу и иде према ванредним изборима.

Међутим, косовски медији наводе да дипломатски кругови у Приштини не подржавају идеју опозиције да буду расписани ванредни парламентарни избори.

Они очекују да власт на Косову обезбеди да буде ратификован закон о демаркационој линији са Црном Гором и да буде формирана Заједница српских општина.

Од почетка године дипломатски представници САД и западноевропских земаља скоро сваке недеље су имали озбиљне састанке са представницима косовске владе у којима су их убеђивали зашто морају да спроведу у дело потписане међународне уговоре. Уз то, од Приштине се очекује да настави дијалог са Београдом у Бриселу.

Свестан да ванредних избора вероватно скоро неће бити, Рамуш Харадинај, лидер опозиционе Алијансе за будућност Косова (АБК), одлучио је да се дистанцира од радикалног покрета „Самоопредељење” које тражи расписивање избора.

Он сматра да би требало да дође до реконструкције Владе Косова и да његова АБК постане део владајуће већине, чиме би се омогућило да се усвоје и спорни закони јер је за то неопходна двотрећинска већина у парламенту.

Косовски председник Хашим Тачи изјавио је да околности које резултирају даљим одлагањима у примени косовске агенде о међународним споразумима представљају озбиљан разлог за забринутост грађана и евроатлантских партнера Косова.

„Одбијање посланика неправедно угрожава националне интересе везане за визну либерализацију и формирање косовске војске. Са оваким одлагањима, остављамо наше међународне партнере без аргумената да нас подрже у остварењу наших циљева и важних интереса”, рекао је Тачи, а преносе косовски дневници.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић оцењује да Заједница српских општина коначно ужива већу подршку међународне заједнице, али наглашава да Приштина мора коначно да пређе са речи на дела и прекине застрашивање албанског становништва ЗСО. Он, међутим, истиче да је тешко проценити када би коначно могло да дође до формирања ЗСО.