Бакар мами лопове

Сакупљачи секундарних сировина краду широм града шта год им падне под руку, битно је само да је од бакра. Штета коју тиме чине много је већа од њихове зараде, јер веома често оваквим крађама угрожавају људски живот.

Поред бакарних телефонских жица, поклопаца за сливнике и шахтове, под руку им падају и предајници мобилних оператера и делови локомотива и вагона, кажу у Полицијској управи за град Београд. Омиљено време у које крадљивци бакра крећу на посао је после поноћи. Обично се крећу у групи, међу њима је доста малолетника, а полицију више не чуди што у „бакарним бандама” има и жена. Многи су одраније познати по преступима и крађама. У једној групи уме да буде и чланова исте породице, које живе од крађе бакарних делова. Могу се видети и усред дана како превозе секундарне сировине на импровизованим приколицама закаченим за мотокултиваторе а, према подацима којима располаже полиција, омиљене општине за „сакупљање” бакра су им Нови Београд и Савски венац.

– Какву штету ови лопови могу да причине добро знају у „Електродистрибуцији Београд”, „Водоводу и канализацији”, „Телекому”, „Железницама Србије” и НИС „Југопетролу”. Те фирме нам јављају када их покраду, после чега проверавамо све раније преступнике. На срећу, број крађа, којих је лане било много, поприлично је смањен од почетка године, а ако групе опет крену у масовније акције у приправности смо и чекамо – објаснио је Угљеша Стешевић, шеф одсека за тешке крађе.

Иако лопови нису у пуном залету, његове колеге само у јануару ухватиле су осам особа против којих су поднели 92 кривичне пријаве, због сумње за крађу поклопаца за шахтове и сливник, и две пријаве, везане за крађу бакарних каблова.

– Не можемо да чувамо шахтове, мада се и то догађа јер поједине фирме, које су оштећене овим крађама, имају обезбеђење које обилази омиљена места лопова. Они исеку метар, два кабла и за њега добију до 300 динара по килограму, а штета коју начине и опасност по суграђане неупоредиво су веће – наглашава Стешевић.

Зато и поступци које покрећу против крадљиваца понекад могу да, од оних за крађе, за које су прописане мање казне, прерасту у пријаве због оштећења јавних уређаја, за која је запрећена казна затвором до пет година. Често их гоне и по основи угрожавања безбедности у саобраћају, када лопови украду каблове за напајање саобраћајне сигнализације и знакове поред пута.

– Веће казне утичу на смањење крађа. Крадљивци бакарних делова често не размишљају каквим опасностима излажу људе у околини. Када би схватили да неко због њих може да погине и да због крађа каблова и шахтова могу да оду на петогодишњу робију, размислили би да ли им се то исплати. Лек је у ефикаснијој казненој политици, а понекад покрећемо пријаве и против власника отпада за откуп секундарних сировина, код кога нађемо крадене делове – објаснио је Стешевић.

Полиција, како објашњава, редовно обилази градске отпаде, ненајављено, у било које доба дана. Међутим, крадљивци се довијају како знају и умеју, па поломе и умажу уљем поклопце за шахтове пре него што их предају на стоваришта.

Према речима Зорана Матића, шефа погона канализационе мреже Београд 1, пре десетак дана похарали су сливнике на старом и новом обреновачком путу, у околини Аде Циганлије. Полиција је, како каже, недавно на Зрењанинском путу ухватила лопове са осам бакарних поклопаца у аутомобилу, а у скорије време крадљивци су крстарили и Вишњичком улицом, Врачаром и Миријевом.

Подсетимо, Новобеограђанима крајем претходног месеца пет дана нису радили телефони, јер су лопови украли бакарне телефонске жице. Дечак, који је у кругу Клиничког центра Србије упао у шахт, суграђани којима се то десило у Улици краља Петра, у близини општине Нови Београд и Улици Димитрија Туцовића само су неки од многобројних који су настрадали због непромишљености „бакарних банди”.