Мушкарци чешће дижу руку на себе

У само неколико дана прошле седмице у Србији двојица тинејџера одлучила су да себи одузму живот. На обали Тисе код Мола у уторак касно по подне нађено је беживотно тело С. С. (18) из овог места. Несрећни младић живео је са мајком, како су медији наводили, у немаштини у кући без струје. Прошле године није могао да заврши трећи разред школе за куваре у Бечеју јер није имао новац ни за аутобуску месечну карту до школе.

Дан касније, У. Д. (19) погинуо је када је на њега, на пружном прелазу у Новој Пазови налетео теретни воз на линији Суботица–Београд. Младић је са друговима до касно у ноћ био недалеко од железничке станице у Новој Пазови. Према једној верзији догађаја, он се бацио под локомотиву после краће свађе са девојком. Отишао је на пругу и стао испред воза који је долазио. Његов друг, прочитао је на сахрани причу, коју је као опроштајно писмо несрећни младић написао месец дана пре самоубиства. У Пазови се прича да је Урош био добар младић који није упадао у проблеме и да им није јасно зашто је то урадио.

Вести о самоубиствима, нажалост, честе су на ступцима црне хронике у многим медијима. Поред велике трагедије за породице особа које су починиле самоубиство, ови несрећни случајеви остављају траг на цело друштво.

Према подацима Министарства унутрашњих послова достављених „Политици” за првих седам месеци ове године, на подручју Србије евидентирано је 637 самоубистава.

Узроке оваквих догађаја културолог Ратко Божовић види у томе што живимо, како каже у друштву у којем влада насиље, хаос и безакоње.

„На самоубиство се људи не одлучују из чиста мира. То може да буде чин поремећене личности, али и да буде последица поремећеног друштва”, каже Божовић за „Политику”.

Он сматра да је у Србији обезвређен људски живот као и стил живљења. „Влада сиромаштво у неправди”, додаје Божовић.

По његовом мишљењу, не постоји средњи сталеж, већ пребогати и они на рубу егзистенције. Божовић напомиње да систем не даје шансу људима да се самопотврде и самореализују.

„Момци који су извршили самоубиство нису имали шансу да превладају ту своју ситуацију. Човек који нема шансе да се самореализује изгубљен је и у времену и у простору”, наводи Божовић.

Осим материјалног сиромаштва, Божовић каже да је додатни проблем духовна суша.

„Кад све то посматрамо, видимо да има и превише елемената који су детерминисали тај ирационални чин да људи подигну руку на себе”, закључује Ратко Божовић.

Према подацима полиције, починиоци самоубистава од почетка године у Србији су у 470 случајева мушкарци док се 167 жена одлучило на овај корак. Највише самоубистава је међу популацијом старијом од 51 године (313 мушкараца и 120 жена) и старости од 36 до 50 година  (112 мушкараца и 33 жене).

Суицид је један од главних светских здравствених проблема.

Идеја о самоубиству јавља се код људи који пате од најтежих менталних поремећаја. Самоубилачке склоности мушкараца и жена највише зависе од личности, свака особа је специфична, сматрају стручњаци.

* јануар–јул       637 самоубистава  (470 мушкараца, 167 жена)

* 2015.               1.118 самоубистава (849 мушкараца, 269 жена)

* 2014.               1.099 самоубистава (830 мушкараца, 279 жена)