„Нирвана” и „Рејдиохед” – симболи деведесетих

Сјај, контроверзу и поп мегазвезде осамдесетих замениле су у последњој декади 20. века нихилистичке поруке које су долазиле из Сијетла, родног места гранџ покрета, или меланхолија коју су из Бристола ширили трип-хоп уметници.

Инди-рок је „цветао” широм Америке, хип-хоп је био на врхунцу, уз неминовну поделу на друштвено ангажовани и тзв. генгста реп. Бендови под капом тзв. брит-попа стварали су својеврсни музички ескапизам, све је популарнији постајао неосоул, а техно и хаус музика доживели су праву експлозију.

Деведесетих се многи сећају и као турбулентног периода за поп жанр, али и по најгорим музичким творевинама – тзв. дечачким и женским саставима који су ницали с обе стране океана.

Састави „Блур”, „Оејзис”, „Суејд”, „Палп” били су перјанице брит-попа. Бристол је изнедрио „Портисхед”, „Месив атек” или Трикија, али на Острву су, ипак, најпопуларније биле „Spice Girls”. Америка није могла да „дише” од „Нирване”, „Саундгардена”, састава „Pearl Jam”, „Пејвмента”, „Смешинг памкинса”, „Бридерса”, Бека и забављала се хип-хоп ривалством на релацији западна – источна обала.

Британски састав „Underworld”, али и француски дуо „Дафт панк” успели су да електронску музику коначно угурају на светске топ-листе.

Ако се погледају листе врхунских музичких домета током ове декаде, од којих је последња – „Ролингстоунов” избор 50 најбољих синглова деведесетих објављен недавно, испада да, када је реч о квалитету, нико не може да се приближи једном америчком и једном британском бенду – „Нирвани”, односно „Рејдиохеду”.

Кратка, али експлозивна каријера састава „Нирвана”, окончана самоубиством Курта Кобејна 1994. у сијетлском дому, за амерички магазин „Ролингстоун” сасвим је била довољна да овај бенд стави на прво место и листе најбољих албума и синглова. Од три плоче које су снимили, две су се нашле међу првих 10 ремек-дела. И док је „In Utero” завршио на седмом месту, ниједан албум, па макар га потписали Лорин Хил, „ Pearl Jam”, „Ју-ту”, „Рејдиохед” или Доктор Дре, није ни принети другој „Нирваниној” плочи „Nevermind” из 1991. Први сингл скинут са тог албума, захваљујући коме је алтернативни рок коначно постао мејнстрим – „Smells Like Teen Spirit”, за „Ролингстоун” је песма деценије.

Другачији суд стигао је са ове стране Атлантика. Ту химну деведесетих британски магазин НМЕ сместио је на друго место своје листе 100 најбољих песама. На врху је „домаћи производ” – песма „Common People” из 1995. састава „Палп”, за коју је певач групе Џарвис Кокер инспирацију нашао у супрузи некадашњег грчког министра финансија Јаниса Варуфакиса, са којом је студирао на чувеном Сент Мартинс колеџу у Лондону.

За друге америчке, али и британске магазине примат, бар када је реч о албуму деценије, има састав из Оксфордшира „Рејдиохед” са трећим студијским издањем – „OK Computer” (1997). По „Пичфорку”, али и магазину „Пејст” то је, без премца, плоча последње декаде 20. века.

Исто, понавља и часопис „Кју”, а у овим изборима међу најбоље успели су да уђу и „Ју- ту” („Achtung Baby”), Џеф Бакли („Grace”), незаобилазна „Нирвана”, Трики („Maxinquaye”) и најуспешнија бела хип-хоп група – „Бисти бојс” („Ill Communication”).