Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
НАЈБОЉЕ ПЕСМЕ И АЛБУМИ КРАЈА 20. ВЕКА

„Нирвана” и „Рејдиохед” – симболи деведесетих

Последњу декаду 20. века обележили успон гранџа, брит-попа, трип-хопа и електронске музике
„Нирвана” и „Рејдиохед” – симболи деведесетих
„Масив атек” (Фото Википедија)
Женски бенд „Спајс грлс” (Фото Википедија)
Перјаница брит-попа „Палп” (Фото Википедија)

Сјај, контроверзу и поп мегазвезде осамдесетих замениле су у последњој декади 20. века нихилистичке поруке које су долазиле из Сијетла, родног места гранџ покрета, или меланхолија коју су из Бристола ширили трип-хоп уметници.

Инди-рок је „цветао” широм Америке, хип-хоп је био на врхунцу, уз неминовну поделу на друштвено ангажовани и тзв. генгста реп. Бендови под капом тзв. брит-попа стварали су својеврсни музички ескапизам, све је популарнији постајао неосоул, а техно и хаус музика доживели су праву експлозију.

Деведесетих се многи сећају и као турбулентног периода за поп жанр, али и по најгорим музичким творевинама – тзв. дечачким и женским саставима који су ницали с обе стране океана.

Састави „Блур”, „Оејзис”, „Суејд”, „Палп” били су перјанице брит-попа. Бристол је изнедрио „Портисхед”, „Месив атек” или Трикија, али на Острву су, ипак, најпопуларније биле „Spice Girls”. Америка није могла да „дише” од „Нирване”, „Саундгардена”, састава „Pearl Jam”, „Пејвмента”, „Смешинг памкинса”, „Бридерса”, Бека и забављала се хип-хоп ривалством на релацији западна – источна обала.

Британски састав „Underworld”, али и француски дуо „Дафт панк” успели су да електронску музику коначно угурају на светске топ-листе.

 За магазин „Слејт”, осим „општих места”, попут албума „Nevermind” и „OK Computer”, најрепрезентативнији музички траг је оставила Исланђанка Бјорк, која је направила две најбоље плоче деценије – „Post” и „Homogenic”

Ако се погледају листе врхунских музичких домета током ове декаде, од којих је последња – „Ролингстоунов” избор 50 најбољих синглова деведесетих објављен недавно, испада да, када је реч о квалитету, нико не може да се приближи једном америчком и једном британском бенду – „Нирвани”, односно „Рејдиохеду”.

Кратка, али експлозивна каријера састава „Нирвана”, окончана самоубиством Курта Кобејна 1994. у сијетлском дому, за амерички магазин „Ролингстоун” сасвим је била довољна да овај бенд стави на прво место и листе најбољих албума и синглова. Од три плоче које су снимили, две су се нашле међу првих 10 ремек-дела. И док је „In Utero” завршио на седмом месту, ниједан албум, па макар га потписали Лорин Хил, „ Pearl Jam”, „Ју-ту”, „Рејдиохед” или Доктор Дре, није ни принети другој „Нирваниној” плочи „Nevermind” из 1991. Први сингл скинут са тог албума, захваљујући коме је алтернативни рок коначно постао мејнстрим – „Smells Like Teen Spirit”, за „Ролингстоун” је песма деценије.

Другачији суд стигао је са ове стране Атлантика. Ту химну деведесетих британски магазин НМЕ сместио је на друго место своје листе 100 најбољих песама. На врху је „домаћи производ” – песма „Common People” из 1995. састава „Палп”, за коју је певач групе Џарвис Кокер инспирацију нашао у супрузи некадашњег грчког министра финансија Јаниса Варуфакиса, са којом је студирао на чувеном Сент Мартинс колеџу у Лондону.

За друге америчке, али и британске магазине примат, бар када је реч о албуму деценије, има састав из Оксфордшира „Рејдиохед” са трећим студијским издањем – „OK Computer” (1997). По „Пичфорку”, али и магазину „Пејст” то је, без премца, плоча последње декаде 20. века.

Исто, понавља и часопис „Кју”, а у овим изборима међу најбоље успели су да уђу и „Ју- ту” („Achtung Baby”), Џеф Бакли („Grace”), незаобилазна „Нирвана”, Трики („Maxinquaye”) и најуспешнија бела хип-хоп група – „Бисти бојс” („Ill Communication”).

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.