У парлогу 426.000 хектара ораница

Недавно је свињско месо драстично поскупело, негде и до 50 одсто. Проблем са циклусима у сточарству директно погађа и произвођаче и потрошаче. Држава није реаговала интервенцијом из робних резерви. Због чега? – питамо Бранислава Недимовића, министра пољопривреде и заштите животне средине у Влади Републике Србије.

Решење тог проблема не лежи у робним резервама, већ у уговореној производњи. Дакле, само уколико се унапред обезбеди познати купац и договори количина, а самим тим и цена по којој ће се одређени производ продати, можемо очекивати да циклуси који постоје сваке године немају тако драстичан утицај на свињарство. Било да је реч о прениским или превисоким ценама.

Хоће ли бити новог неконтролисаног увоза товљеника, јер је од поскупљења стигао велики број захтева за увоз. Како ћете то решити?

Једна ствар је извесна. Не постоји могућност забране увоза. Дакле, све друге мере долазе у обзир, осим забране увоза било ког производа. До сада смо уводили прелевмане као заштитну меру, вршили интервентни откуп и то су једни од показатеља да држава чини максималне напоре како би заштитила своје произвођаче. Када помињете велики број захтева, реч је заправо о уобичајеним бројкама као и сваке године, али то у пракси готово никад не буде тако. Наиме, фирме себи, за сваки случај, обезбеде дозволе за увоз већих количина, а у пракси увезу вишеструко мање количине меса.

Најављује се реформа робних резерви. Можете ли да нам кажете зашто робне резерве већ дуго нису интервенисале у откупу пшенице, млека и товне стоке, кад је откупна цена тих производа испод трошкова њихове производње, а ни кад цена прехрамбених производа нагло скочи изнад куповне моћи наших потрошача? Шта нас очекује?

Улога робних резерви свакако се мора променити, али се пре тога мора донети одговарајући Закон који ће јој дати могућност да делује снажније, брже и са далеко већим средствима. До сада то није био случај. Већ постоје одређени модели и предлози, али о томе тек треба да се разговара.

Остаје ли држава на истом курсу кад је реч о заштити тржишта од ГМО, с обзиром на то да су скупштине 128 општина и градова једногласно усвојиле Декларацију против увоза, узгоја, прераде и промета ГМО и производа од ГМО? Да ли је планирана промена закона која регулише ову област?

Република Србија има закон који прецизно регулише ово комплексно и важно питање, не само за нашу земљу, већ и на глобалном нивоу. Ако би и било предлога за промене, то би захтевало озбиљну и широку расправу као услов свих услова, уз заштиту наших интереса на првом месту. Врло брзо формираћемо и стручни савет за процену ризика у области безбедности хране, који ће чинити врхунски стручњаци и који ће, између осталог, на научној основи дати одговоре и на то питање.

Србија тренутно не може да извози свињско, пилеће и јунеће месо из неколико разлога. Многи фармери очекују од вас да, у свом мандату, решите проблем извоза свиња тако што ће се у Србији престати с вакцинацијом против свињске куге. Може ли то да се уради?

Већ у следећој години очекујем да се престане с вакцинацијом свиња. После тога, потребно је да прође одређени период без нових случајева заразе, како би се земља сматрала ослобођеном од свињске куге, а самим тим и дозволио поновни извоз свиња на територију ЕУ. Фармери треба да знају да је то један од задатака на којима се ради и за који очекујем да се реши чим се испуне неопходни услови. Наравно, то питање не може се превазићи преко ноћи, али ћемо га решити и у то немам дилеме. Важно је и то што ћемо, упоредо с престанком вакцинације, у оквиру Компензационог фонда развити механизам који ће вршити обештећења сточарима у случају заразе свињском кугом.

Кад је реч о говедини – животињама вакцинисаним против болести квргаве коже и укидању забрана извоза, очекујем да се то питање реши већ на министарском састанку у Софији 8. и 9. септембра. То је у интересу целог региона и саме ЕУ.

Закон о пољопривредном земљишту промењен је уз велико негодовање пољопривредника, посебно у Војводини. Циљ је био да се закуп државне земље што више легализује и локалне самоуправе натерају да раде по закону, али и да се привуку велике инвестиције у пољопривреди. Има ли конкретних резултата?

Апсолутно. Увођење реда у деценијски хаос на терену кључни је услов и за нове инвестиције и за опоравак пољопривреде. Већ у овом тренутку, свега осам месеци од доношења измена и допуна закона, имамо изузетно добре резултате. Узурпација земљишта била је рак рана, коју смо на добром путу да искоренимо. Због злоупотреба као последице недоношења годишњих програма за издавање земљишта у закуп, држава је губила десетине милиона евра. Ове године само једна од 145 општина није на време донела годишњи програм и та општина је санкционисана, обустављена су јој предвиђена средства из републичког буџета. Реч је огромном напретку, с обзиром на то да су прошле године то урадиле само 32 општине. Овим смо у легалне токове убацили и више од 130.000 хектара државног земљишта, које раније, без икаквог правног основа, није нуђено у легалан закуп и које ће сада први пут бити доступно пољопривредницима.

У Србији, према попису пољопривреде из 2012, у парлогу је 424.000 хектара ораница, укупно има око 860.000 хектара који би могли да се обрађују. Какви су планови вашег министарства да се то смањи?

Део тог земљишта заиста је неупотребљив у пољопривредне сврхе или се због несравњеног стања у катастру, као наслеђени проблем, и даље води као обрадиво земљиште, а на терену то заправо није тако. Циљ је да се прво утврди шта је од свега тога заиста обрадиво. У исто време, радићемо и на изради нових подстицајних мера и програма за његову већу искоришћеност, али бих истакао и да донети закон већ даје могућност да се земљиште које претходне три године није издавано у закуп сада издаје на лицитацији с почетном ценом од нула динара на период до пет година, али с могућношћу продужења за још 25 година, што је укупно 30 година.

Најављиван је долазак немачког „Тениса”. Имате ли конкретне информације да ли и даље постоји интересовање ове компаније за тржиште Србије? Ако „Тенис” може да произведе пола милиона товљеника годишње, постоји ли анализа која би показала колико могу регистрована газдинства у Србији да произведу товљених свиња годишње ако би имала услове које сад немају?

О томе ће бити више речи у наредним месецима. У овом тренутку важно је да ће инвестиције попут „Тениса”, између осталог, за резултат имати и формирање репроцентара где ће се узгајати свиње врхунског квалитета. За нас ће веома важан бити и кооперантски однос који ће „Тенис” развити са свим заинтересованим фармерима на принципу услужног това. Тиме ћемо знатно повећати број квалитетних товљеника и започети обнову сточног фонда Републике Србије који годинама уназад бележи пад.

Кад ће се створити услови да око 500 села у Србији добију асфалтни пут за свој излазак у свет?

Држава већ увелико ради на обнови путне инфраструктуре која је годинама пропадала. Асфалтни путеви играју важну улогу и за економски развој села, не само за лакши приступ другим местима. Сложићете се, међутим, да се прво креће од главних коридора, јер су они кичма транспортне мреже сваке земље. За то је потребно време, али сам сигуран да, кад се, врло брзо, заврше и ти пројекти, на ред долазе и друге категорије путева.

Од 2008. године свака власт је обећавала милијарде евра из ЕУ за пољопривреду Србије. Преговорима смо договорили само 175 милиона евра за буџетски период од 2014. до 2020 – 25 милиона евра по години. И тако мала средства нису доступна пољопривредницима. Да ли ће им бити доступна?

Обећања која су давали свакако су постајала све испразнија и то пре свега због лоше припреме самог ИПАРД програма. Пропуста је било и око техничких ствари које су важне да би добили акредитацију, која је главни услов да пољопривредници почну да користе средства из европских фондова. Нисам преузео ову функцију да бих настављао с лошом праксом, већ да бих је искоренио. Тренутно радимо на отклањању свих пропуста. У овом тренутку приводи се крају део који се односи на обезбеђивање неопходних кадрова, док ће део у вези с техничким предусловима бити предмет рада у наредним месецима.

Да ли ће ваши најважнији сарадници у министарству бити само из редова СНС и коалиционих партија или ћете од стручних и научних организација из области пољопривреде, прехрамбене технологије, агроекономије и руралног развоја тражити да вам предложе најбоље стручњаке за убрзани опоравак пољопривреде и села у Србији?

Најближе сараднике бирам искључиво по стручности и резултатима које су постигли. Исто тако, треба нагласити и да министарства представљају одраз политичке воље, због чега је баланс свега наведеног кључ успешног рада.

Шта бисте желели да поручите пољопривредницима, аграрној струци и науци, увозницима и извозницима и потрошачима хране у Србији?

Удруживање, стално улагање и примена нових знања. Једино квалитетом можемо да се изборимо на тржишту. Важно је да улажу у прерађивачке капацитете, да производе робу с додатном вредношћу, дакле да продају готове производе, а мање сировине. Потрошачима бих препоручио да при куповини дају већу шансу домаћим производима, међу којима су поједини по квалитету у самом светском врху. Тако ће ојачати и српског пољопривредника и српско село и Србију у целини.

Када ће почети с радом национална лабораторија за контролу квалитета млека и у чему је њен значај?

У протеклом периоду често смо гледали произвођаче млека незадовољне због, како су истицали, неправедне откупне цене млека. Наиме, квалитет њиховог млека проверавале су млекаре које су га и откупљивале, што је, сложићете се, својеврстан сукоб интереса. Због тога ће у најскоријем периоду, у наредних неколико месеци, почети са радом национална лабораторија за испитивање квалитета млека, чиме ће наши млекари коначно имати независну и објективну оцену својих производа, а тиме ће и добити најбољу могућу цену.

Кад планирате да уведете плаћање товљеника на основу квалитета на линији клања и како мислите да ће се то одразити на наше произвођаче и меснопрерађивачку индустрију?

Класификација свињских полутки на линији клања изузетно је важна област за развој сточарства и месне индустрије Србије, нарочито у смислу европске перспективе, конкурентности и повећања извоза. Смисао класификације свињских полутки и њене имплементације у кланичној и месној индустрији Републике Србије јесте у томе да се успоставља и систем плаћања пољопривредних произвођача према квалитету товљеника у смислу меснатости полутки.

Овим системом стимулисаћемо пољопривредне произвођаче да користе врхунску генетику која је на располагању, као и савремене начине узгоја и исхране животиња, што води већој профитабилности и напретку пољопривреде у држави. Овај систем класификације и начин плаћања доводи нашу месну индустрију у раван с месним индустријама ЕУ и других развијених земаља.

План је да припремимо све неопходне законске процедуре и у првој половини 2017. године будемо спремни за пуну имплементацију класификације и плаћања свињских полутки на основу квалитета.