Реми на старту квалификација

Како је почело, добро се и завршило. Наша најбоља репрезентација је синоћ, пред готово празним трибинама у једној рововској борби, посебно у другом полувремену, успела да начини потпуни преокрет, и од екипе којој су се у наставку меча давале минималне шансе, умало је могла да стигне и до потпуног преокрета и сва три бода. Ипак, када се све сабере, реми је добро дошао и једнима и другима , али, ипак остаје жал за пропуштеном шансом, да се већ на старту квалификација савлада озбиљан противник.

Тешко да би и највећи фудбалски песимисти могли да претпоставе да ће тако рано наша одбрана бити на великом искушењу. Наш тим је одмах на почетку, још у најранијој фази игре, захватила паника. Опасни Ирци, који су у Београд стигли са ореолом озбиљног тима, који се овог лета у Француској представио у најбољем светлу, рано су начели нашу мрежу. Играо се 3. минут када је Меклин добро шутирао из слободног ударца искоса са леве стране, након наивног прекршаја Миливојевића над Лонгом. Голман Рајковић је успео добро да интервенише, потом је Брејди центрирао у наш петерац са десне стране, створила се велика гужва, Настасић је на кратко одбио лопту до усамљеног Хендрика, који неометан прихвата лопту потом шутира са ивице шеснаестерца и вара немоћног Рајковића. Чини се да је гол пао у најгорем могућем тренутку.

Ирци су се углавном определили да нас нападну ,,из ваздуха,,. Дугим лоптама и честим убацивањем у нашем шеснаестерцу опасни Брејди је задавао опасну главобољу нашој одбрани. Са друге стране, наши напади су у почетној фази игре углавном ишли по десној страни, али без неког јасног концепта да се озбиљније нападне противник. Тек у 17. минуту после одличног додавања Митровића, Костићу се потпуно отворио пут ка голу, али, слабо је шутирао.

Србија у тим моментима никако није успевала да наметне свој стил игре, осетио се недостатак Немање Матића, фудбалера највише класе, као и изостанак Коларов, чији би продори по левој страни добро дошли у овој утакмици. Као да је наша репрезентација играла у грчу. Костић је и 24. минуту добро загрејао дланове Рандолфу. У тим тренуцима Србија је некако дошла до даха, ослободила се притиска, наметнутог још у најранијој фази игре, пребацујући тежиште игре на половину противника.

Потом су Ирци зналачки смирили игру, вребајући шансу из прекида, где Србија никако није успевала да пронађе одговор. Потом су уследила два потеза ирских мајстора фудбала. Брејди је опет сјајно центрирао а опасни Лонг, иако у дуелу са Настасићем успева да шутира главом, срећом голман Рајковић поново добро интервенише.


Умало до сва три бода: Бранислав Ивановић имао је стопостотну прилику у 85. минуту (Фото М. Рашић)

Није Србија могла ни боље а ни више у првих 45 минута са дефанзивном варијантом, са једним нападачем. Митровић се буквално није ни видео на терену, а када је имао прилику да нешто озбиљније уради, чинио је то готово почетнички. Многе је изненадио потез селектора да у новонасталом, за многе изненађујућем фудбалском мозаику шансу од старта да Јагошу Вуковићу, кога је искрено говорећи овдашња фудбалска јавност одавно заборавила. Ипак, Вуковић није лоше одиграо. Није било ни најсрећније решење са Гудељом ни са Младеновићем по левој страни. Једина светла тачка био је Филип Костић, донеле и Рукавина.

Гости су од самог старта знали шта желе. Гол који су постигли на време дао им је додатну снагу у наставку. У друго поглавље меча селектори су ушли са истим снагама, не мењајући баш ништа, иако се од Муслина очекивала било каква реакција...

Како је време на семафору одмицало тако је над тмурним фудбалским небом Београда доминирало питање:зашто је још увек у игри Александар Митровић? Какав је његов учинак на терену, колико пута је пипнуо лопту. А онда у 59. минуту логичан потез уместо индиспонираног Митровића ушао је Павловић, фудбалер данског Копенхагена.

А онда су гости почели да одуговлаче са игром што је још више нервирало наше навијаче. Али, то није поколебало наше најбоље фудбалере, Србија је кренула на све или ништа у последњих пола часа. Дуго је трајала акција нашег тима, све се одвијало по десној страни да би се затим створила велика гужва, Павловић, који је који минут пре тога ушао, покушао је да шутира, да би на крају лопта дошла до Костића који са пет метара шаље лопту у мрежу Рандолфа. Одмах је живнула публика, тражећи победу по сваку цену.

Тада крећу још жешћи напади ка голу гостију. Србија је напала из све снаге, стезао се обруч око гола Ираца, да би после центаршута Костића у 66. минуту Тадић испробао шут са десетак метара, али, голман гостију је добро интервенисао. Играо се 68. минут када је капитен Колеман фаулирао Костића у свом шеснаестерцу. Мађар Кашаи, који спада у ред најбољих светских судија, није имао дилему, показао је на белу тачку. Тадић се прихватио највеће одговорности, узео је дуг залет са 11 метара и онда у свом стилу мирно и одважно послао лопту у мрежу: Србија - Ирска 2:1!

Какву су онда атмосферу створили они дивни навијачи, који су се синоћ одлучили да дођу на наш највећи стадион. Нису зажалили ни једног минута, чак шта више, уживали су у другом полувремену, у коме је Србија показала своје најлепше лице. Био је то други тим, са другом концепцијом који је ,,млео,, противника, доводећи га до лудила, да би у 72. минуту најпре Костић, па потом Младеновић створили опасну пометњу да би на крају Павловић добро уздрмао пречку ирског гола.

Тек тада се распламсала велика борба на терену, тек тада је наша репрезентација показала све своје могућности. Међутим, Ирци се нису предавали, пребацили су игру пред нашим голом, било је стрепње, било је и велике нервозе, али и наде да можемо да се одбранимо. У 80. минуту брзоноги Лонг је побегао Вуковићу и Ивановићу, потом је успео да се избори за шут, али је голман Рајковић феноменалном интервенцијом спасао гол. Али већ у следећој акцији није нам било спаса, Ирска је стигла до жељног изједначења. Марфи је највише скочио пред голом Рајковића и главом убацио лопту у мрежу. Капитен Ивановић ће дуго памтити 85. минут када је могао да нам донесе победу и сва три бода. Изненада је дошла лопта до њега а испред себе на гол линији је имао голмана и Вилана. Икада су многи већ видели лопту у мрежи, Вилан је голмански интервенисао са саме гол линије, спасивши Ирце пораза.

Стадион: ,,РајкоМитић,,. Гледалаца: око 6.000. Судија: Виктор Кашаи (Мађарска). Стрелци: Хендрик у 3, Марфи у 81, Костић 61, Тадић у 69 (из једанаестерца). Жути картони: Настасић, Катаи (Србија), Ворд, Хендрик, Брејди, Квин (Ирска)

Србија: П. Рајковић 7,5, Рукавина7, Младеновић 6,5 (од 77. Д. Тошић 6), Ивановић 7, Настасић 7, Вуковић 6,5, Миливојевић 7, Гудељ 6, Костић 8 (од 81. Катаи -), Тадић 7,5, Митровић 5.

Република Ирска: Рандолф 6, Колеман 6, Ошеа 7, Кеоф7, Вилан 6, Лонг 7 (од 90. Кларк -), Брејди 7, Меклин 6,5, Хендрик 7 (од 75. Марфи -), Ворд 7, Волтерс 6.

Навијачи где сте?

Киша је очигледно многима покварила планове, али не и ирским навијачима који су показали све лепоте навијања у најпопуларнијем спорту на планети. Много тога би могли да научимо од њих, како се воли репрезентација, како се бодре љубимци на терену. Већина од њих синоћ је била обучена у дресовима националног тима. Срамота је што су наши навијачи већ на старту ових квалификација, бојкотовали селектора Муслина и његове изабранике. Али, разочарао се народ одавно у наш фудбал, где и даље владају навијачи – плаћеници, који дабоме синоћ нису дошли на стадион.

Аустрија славила у Грузији, Велс надиграо Молдавију

Фудбалска репрезентација Аустрије успешно је стартовала у квалификацијама за Светско првенство у Русији, пошто је савладала у гостима Грузију са 2:1 (2:0). Аустрија је сав посао завршила већ у првом полувремену када су постигли голове Хинтергер у 16. и Јанко у 42. минуту.

Пораз Грузије ублажио је Ананидзе у 78. минуту. У истој групи Велс је на свом терену лако савладао Молдавију са 4:0 головима Воукса у 38, Алена у 44, и Бејла у 51. и 90. минуту.

Муслин: Остали су ожиљци из прошлости

Селектор фудбалске репрезентације Србије Славољуб Муслин рекао је синоћ да је национални тим заслужио да победи Републику Ирску на старту квалификација за Светско првенство у Русији. Србија је одиграла нерешено са Ирском (2:2) на стадиону Рајко Митић, испустивши тријумф у финишу меча.

„Држали смо лопту у нашем поседу, нападали, имали много шанси и апсолутно заслужили победу. Ипак, то је фудбал и такве ствари се дешавају.

Код нашег вођства Павловић је погодио пречку, док су нам Ирци претили само из прекида”, рекао је Муслин на конференцији за медије после меча. Он је додао да је екипа подлегла притиску и лошим резултатима из претходних квалификација.

„Остали су ожиљци из прошлости. Играли смо у грчу, на све то примили смо рано гол. Не тражим алиби, али киша нам није ишла на руку јер овакав терен не одговара екипи која жели да игра и напада. Терен је био веома лош”. Муслин истиче да и поред ремија има разлога да буде оптимиста јер су играчи показали велику жељу.

„Било је добрих и лоших момената. Сама чињеница да Ирци из игре нису направили ништа. Ту сам играчима да усадим победнички менталитет, сматрам да ћемо играти све боље. Да је вечерас све било идеално, ту мислим на све услове и наше суспензије, добили био 3:0 или 4:0”, закључио је Муслин.

Селектор Републике Ирске Мартин О'Нил истакао је да није незадовољан ремијем у Београду.

„Фантастично смо отворили меч, могли до полувремена да постигнемо два гола и имали велики посед лопте. Пенал је преокренуо дешавања, нисам сигуран да ли је био после „меканог” дуела. Од тада Србија је била боља, али смо дефинитивно заслужили бод”, рекао је О'Нил.

Српски фудбалери наредни меч играју у Молдавији 6. октобра, преноси Танјуг.