Бољи дани за пошумљавање

Шумски фонд Србије ове године биће увећан за 6,5 милиона нових садница које је обезбедило предузеће „Србијашуме”. У акцији пролетњег и јесењег пошумљавања, четири милиона комада четинара, тополе, храста, багрема, јавора, јасена и дивље трешње, биће засађено у државним, а 2,5 милиона у приватним шумама.

„Сезона садње на површинама које нису под снегом већ је почела. Због климатских промена тај период је последњих година скраћен и траје од две до три недеље током пролећа и исто толико у јесен”, каже др Предраг Алексић, извршни директор Сектора за шумарство и заштиту животне средине ЈП „Србијашуме”.

Да би Србија, као што планови предвиђају, 2050. године имала 41 одсто територије под шумама, уместо садашњих 29,1 одсто, неопходно је пошумити још милион хектара. Највећи проблем у остваривању овако амбициозног плана јесте што се 90 одсто површина које треба пошумити налази у приватном власништву. Остатак, углавном најлошијег каменог терена са плитком земљом, власништво је државе и за садњу су задужене „Србијашуме”.

„Повећање површина под шумама има немерљив значај за животну средину, јер се побољшавају општи климатски услови и зато држава треба одређеним пореским олакшицама да стимулише грађане да пошумљавају своје запуштене парцеле”, истиче Алексић и додаје да за „Србијашуме” тешкоћу представља недостатак специјализованих предузећа за садњу биљака, тако да се на пошумљавању ангажују и инжењери из овог предузећа.

Бољи дани за пошумљавање најављују се радом новоотвореног Центра за шумско семе у Пожеги. Како каже директор Алексић, захваљујући милион евра добијених из НИП-а прошле године, купљена је шведска опрема за овај центар, најсавременији у југоисточној Европи. Семенски центар ће „Србијашумама” обезбедити савремену расадничку производњу што ће обезбедити већи успех клијавости засађених биљака.

„Набавка ове опреме је прекретница за нас. Ускоро стиже и линија која ће производити саднице у саксијама за тешке терене. Хумус ће омогућити биљки када се засади да издржи док корен не ојача и не веже се за терен”, објашњава директор овог јавног предузећа.

Поучени прошлогодишњим искуством, када је пожарима било захваћено 16.000 хектара шума, ово јавно предузеће је благовремено кренуло са припремама како би спремни дочекали врућине. У многим шумама којима потенцијално прети опасност од пожара већ су уведена двадесетчетворочасовна дежурства. Приземни пожар је прошлог лета захватио 10.442, а високи око 1.500 хектара површина о којима брину „Србијашуме”. Директна штета, значи дрво које је изгорело, износи 194 милиона динара, а индиректна еколошка штета процењује се на милијарду и 246 милиона динара.

„За санацију терена захваћеног пожаром потребно је 440 милиона динара. Ватра је потпуно уништила шумски фонд на 2.616 хектара и ту нема спаса. Остале шуме захваћене пожаром ћемо пратити током једног вегетационог циклуса да видимо да ли ће преживети”, прича Алексић и подсећа да их је држава, и поред обећања, заборавила да помогне у отклањању последица прошлогодишњих катастрофалних пожара.

Упркос недостатку новца, „Србијашуме” планирају да уклоне сав дрвни материјал у шумама које су изгореле, јер такве површине погодују развоју штетних инсеката и биљних болести које могу да угрозе здраве шуме.

„Потребна су нам додатна средства, јер је у многим подручјима која треба да се санирају неопходно направити нове шумске путеве. Али, упркос свему, очекујемо да ћемо у току ове године на површинама које су гореле засадити нових 800 хектара”, објашњава Алексић.

Да би се евентуални будући пожари угасили у почетној фази „Србијашумама” су неопходна лака специјализована возила са погоном на сва четири точка, која носе хиљаду литара течности и са две пумпе са млазницама којима могу да се гасе приземни али и пожари у крошњама до висина од 30 метара.

„Конкурисали смо за средства из НИП-а заједно са ватрогасцима, али пројекат набавке 17 оваквих возила, за свако шумско подручје по једно, није прошао. Кажу да морамо да сачекамо неку другу деобу државних пара”, истиче др Предраг Алексић.