Завештања само на папиру

Краљево – На протеклој седници градске скупштине у Краљеву одборници су прихватили предлог да омладина овог града убудуће користи простор од шездесетак квадрата у Улици цара Душана. Реч је о јавној својини, па је пре усељења неопходно само уређење. Поводом тога на истој седници, с молбом да се скупштини обрати и захвали, иако није одборник, јавио се Војкан Трифуновић, представник једне од омладинских организација под називом Позитивна омладина. У том обраћању ипак је нагласио да „млади Краљева деценијама нису имали свој простор, да је било више покушаја ранијих власти да то реше, али од тога није било ништа“. Изражавајући сумњу да је добијени простор од шездесетак квадрата довољан, он је подсетио:

– У Краљеву постоје две задужбине које су давни власници завештали младима. Реч је о кући Петра Богаваца у којој је одавно, уместо омладине смештена БИА, а у другој, у кући Анђелка Савића је кафана, па се надам да је ово само прелазно решење – рекао је Трифуновић.

И, стварно, када би се поменута завештања поштовала, краљевачка омладина би имала чак чак и вишак простора.

Али нису испоштоване жеље и тестаменти хуманих, богатих Краљевчана. Рецимо, богати предратни трговац Анђелко Савић је у завештању још 1924. године писмено, а и на самој згради у центру града, написао да тај објекат, по смрти његове жене Татије, припада фонду који ће бринути о сиромашној омладини. Сличну племенитост исказао је и трговац и сенатор Петар Богавац, који је ратне 1941. године, такође тестаментом, оставио у наслеђе „кућу са плацом у Улици кнеза Лазара трговачкој омладини Краљева“.

И, била је ту омладина, после рата, имали су своје просторије извиђачи, акцијаши, феријалци... Али, половином деведесетих њу преузима општина, а крајем те деценије ту се усељавају припадници Службе безбедности, данашње БИА. Објекат Анђелка Савића, који Краљевчани и зову „Задужбина“, већ деценијама па и данас користе угоститељи.

Како је до тога дошло? По распаду Савеза социјалистичке омладине, прелепа спратна зграда Петра Богавца остаје без „домаћина“. Убрзо је преузима општина Краљево, али 1997. године она потпада под власништво државе. Новог власника „именује“ тадашња влада Србије, закључком уз образложење да није приведена намени. Онда се даје на коришћење припадницима Службе државне безбедности, касније Безбедносно-информативне агенције. И, тако је то до данас, безбедњаци ту зграду користе, без икакве накнаде. Тачно је да су више пута локалне власти тражиле да се зграда врати Краљеву и омладини, али изгледа без веће упорности па од тога није било ништа. Зрачак наде се појавио недавно у „комбинацији“ да се за БИА, у дворишту поменуте зграде, на плацу који је такође завештан омладини, сагради нова зграда а ова врати граду и младима. Градски урбанисти су нам потврдили да је за то најпре дата сагласност Завода за заштиту споменика културе у Краљеву, а онда локацијска дозвола надлежне градске службе за градњу поменуте зграде. Тако ће, можда, кад тај објекат саграде, овај „узурпирани“ вратити граду, тј. онима којима је давно намењена.

Што се тиче зграде од трговца Анђелка Савића поклоњене „сиротој омладини Краљева“ ту је још од после рата била кафана. И данас је, додуше у једном делу, јер је други рушевина, настала земљотресом и под теретом времена. Угоститељ закупац плаћа Фонду „Анђелко Савић и Петар Богавац“ хиљаду евра месечно, што се троши као помоћ добрим, а сиромашним ђацима.

– Новац добијамо само од тог објекта, па смо планирали да реконструишемо зграду Савићеве задужбине, која је посебно нарушена у земљотресу. Израђен је и пројекат, али треба прибавити новац и тако то још стоји, ето и као ругло у центру града а и слика нашег односа према великим дародавцима и хуманистима – каже Сретен Јовановић, доскорашњи председник управног одбора поменуте фондације у Краљеву.