Другачији поглед на живот

Од клупске атракције, којој пре десетак година нико није предвиђао озбиљну каријеру, група "Кубизмо" данас је један од најтраженијих састава на подручју бивше СФРЈ и шире. Ови заљубљеници у латино и џез почели су каријеру необавезним свиркама у загребачким клубовима, а током протеклих 12 година објавили су седам албума, сарађивали са најзначајнијим музичким именима са подручја СФРЈ, одржали безброј концерата и стигли чак до Кубе.
Овај једанаесточлани бенд недавно је у издању "Мултимедија рекордса" објавио нови албум под називом "Autobus Kalypso". На овом албуму, који је име добио по хиту Иве Робића са Опатијског фестивала 1959. године, налазе се обраде стандарда домаће музике из педесетих и шездесетих година, а као гостујући вокали појављују се прослављена имена попут Терезе Кесовије, Габи Новак, Ибрице Јусића, Џимија Станића, Владе Дивљана, Оливера Драгојевића...

О томе зашто су се одлучили за албум обрада, за "Политику" причају Хрвоје Рупчић и Крешимир Томец, чланови састава "Кубизмо":

– Ми од почетка радимо обраде, тако да то није ништа ново. Идеја је била да направимо концептуални албум, односно да обрадимо песме из једног периода. Сви сад обрађују седамдесете и осамдесете, а нама су се највише свиделе нумере из педесетих и шездесетих.

Песме на њиховом новом албуму углавном су нумере које су својевремено извођене на фестивалима, као што су "Пицаферај", "Само једном се љуби", "Пролази све", "Бијела лађа плови морем", "Моторин"...

– Тада су на фестивалима побеђивале најбоље песме. Очигледно да је тада било више укуса. У песмама из тог раздобља нашли смо нешто веома привлачно, неку романтичну и идеалистичку ноту. Осим тога, то су песме које у себи имају јако пуно латино елемената. Чак и наше колеге, странци из бенда са Кубе и Еквадора, мислили су да су то неке латино песме које нису чули. Овај албум је баш омаж том периоду и нека наша верзија "Буена виста соушал клаба". Та стара музика наилази на плодно тло у овом данашњем свету који је убрзан, па људима треба мало другачији поглед на музику и живот.

Чланови "Кубизма" кажу да им се остварила жеља да те песме изведу певачи старије генерације, који су некада били популарни или су у то време започињали каријере, попут Габи Новак, Терезе Кесовије, Џимија Станића, Ибрице Јусића…

– Једини изузетак је Влада Дивљан и он је ту због нумере "Девојко мала" из филма "Љубав и мода" и сви знају обраду те песме коју су урадили "Идоли". Позвали смо га, пустили му песму и њему се страшно допала та верзија. Сви су са радошћу прихватили наш позив, али су се у почетку мало препали, пошто је наша музика доста специфична и ритам је мало чудан. Био им је проблем како да отпевају те нумере, да ли ће им одговарати наши тоналитети, али на крају је све испало одлично.

И данас се са радошћу сећају свог првог наступа на "Егзиту" који им је, признају, отворио врата у Србији. Прави су фанови "Егзита".

– До пре две године били смо једини састав који је свирао на сваком "Егзиту". Ми смо сентиментално везани за тај фестивал јер нам је то био први долазак у Србију 2000. године и то је било нешто фасцинантно. После тога смо имали много наступа у Новом Саду, у Београду прошле године онај велики концерт на Ташмајдану пред неколико хиљада људи, свирали смо по целој Србији, чак и на Џез фестивалу у Косовској Митровици…

Нови албум је, кажу, довољан разлог за још један концерт у Београду. Додају да ће публика у нашем граду, највероватније, моћи поново да их види и чује већ 12. септембра. После тога, очекују их концерти у Цељу, Љубљани, Осијеку, Сарајеву…

На крају причају о томе колики је успех то што су као бенд из Хрватске, који свира помало неуобичајену музику за ово подручје, опстали више од једне деценије:

– Настали смо одмах после рата када је ситуација у Хрватској била јако лоша. У кризним временима увек страда култура и када смо се ми појавили као десеточлани бенд и одржали прве свирке сви су предвиђали да нећемо опстати више од шест месеци. Али, ево постојимо 12 година и верујем да ћемо још дуго бити заједно. Ми смо једна посебна екипа и то је разлог што трајемо. Музика је на неки начин само завршетак нашег дружења. Пуно тога се десило што нисмо ни сањали да ћемо доживети. Можда смо помало и себични јер ми прво себе забављамо, па тек онда публику, али ту нема никакве "козметике" које данас има врло много код инстант извођача. Природност, отворен и искрен однос према публици, размена енергије, увек другачији и непоновљиви концерти – то је оно што нас одржава.