Кад отказ постане пензија

По томе колико је запослених напустило државну службу у последњих нешто више од годину и по дана, као и по благим изјавама званичника на ту тему, сасвим је јасно да од громогласног отпуштања нема ништа и да се све то свело на одлазак људи у пензију.

Од децембра 2014. године када је почео програм фискалне консолидације па до маја ове године јавни сектор, укључујући и локална јавна предузећа, напустило је 16.000 људи.

За 15 месеци то значи да је у просеку из државног посла одлазило нешто више од хиљаду људи месечно.

С обзиром на то да се рачуна да у јавном сектору ради око пола милиона људи јасно је да никаквог радикалног смањивања није било и да је уз пензионисање много више било оних који су посао напуштали због малих плата.

Недоумицу да ли је то баш тако поткрепљује и сама држава која саопштава само коначну цифру о томе ко више није на платном списку, али не и то ко је добио отказ.

Потрага по министарствима о томе колико су људи отпустили није била посебно успешна. Министарство пољопривреде и заштите животне средине одговорило нам је да у периоду од 1. септембра 2015. године до 1. септембра 2016. године, укупно 46 особа више није у радном односу. Од тог броја 28 запослених отишло је у пензију, док њих 18 више није запослено у министарству по другом основу.

И из недавне изјаве Себастијана Сосе, сталног представника Међународног монетарног фонда (ММФ), да се до краја године очекује да још 6.500 људи напусти државни посао јасно је да радикалног отпуштања нема. „Одлазака” ће у просеку бити исто као и до сада. Говорећи о овој теми званичник ММФ-а није био посебно критичан према влади за необављен посао.

Да се смањење броја запослених код државе свело искључиво на пензионисање сматрају и у Фискалном савету. Њихове анализе показују да је у односу на крај 2015. број запослених у општој држави, с локалним јавним предузећима, закључно с јулом 2016, значи у овој години, умањен за 8.000-9.000 људи. То је и даље осетно мање него што је за ову годину било предвиђено фискалним плановима, а то је око 19.000 радника.

– Циљано смањење броја запослених у сектору опште државе готово да је у потпуности изостало. Кретање масе исплаћених зарада указује на то да се рационализација запослених у општој држави до јула 2016. практично потпуно заснивала на природном одливу запослених у пензију, уз ограничену стопу замене. Имајући у виду да се на овај начин извесно неће остварити планирано смањење броја запослених у овој години вероватно ће годишњи буџетски оквир за плате највероватније бити пробијен за три, четири милијарде динара – наводе у Фискалном савету додајући да је годишњи буџет израђен уз претпоставку да ће до краја године у сектору опште државе бити 29.000 радника мање.

Да је смањење броја запослених у општој држави мање показује и то што је за исплату отпремнина радницима потрошено свега неколико стотина милиона динара, иако је у буџету за ову намену било предвиђено 17 милијарди динара. Спорије спровођење рационализације у односу на план и последично неплаћање отпремнина донеће у 2016. привремене уштеде на расходима за запослене од око 10 милијарди динара.

Првобитни план подразумевао је смањење броја запослених у општој држави за око 75.000 кроз три године, тачније 25.000 запослених мање на годишњем нивоу. У Фискалном савету оцењују да је то неизводљиво и у крајњој линији непожељно и да охрабрује то што је, према последњим изјавама, влада у међувремену одустала од тог нереалног циља рационализације броја запослених.

– Важно је да се „предах“ у виду бољих фискалних резултата, који је и омогућио да рационализација буде мањег интензитета него што је било планирано, искористи за пажљиво формулисање стратегије која би обезбедила брз прелазак из фазе стихијског у фазу строго контролисаног процеса рационализације. Следећа етапа процеса смањења броја запослених морала би, за разлику од досадашње, да буде строго циљана и добро координирана – наводе у Фискалном савету.

 Анализа указује на постојање вишка немедицинског особља у здравству уз истовремени недостатак хирурга и лекара специјалиста, док друге студије наглашавају очигледну потребу за стручним радницима, као што су порески инспектори. Зато Фискални савет сматра да треба напустити концепт по коме се број запослених смањује искључиво по основу природног одлива и добровољних одлазака. Имајући у виду све релевантне анализе као и потребу за побољшањем квалитета услуга које јавни сектор пружа, Фискални савет очекује да је реалистично очекивати смањење броја запослених у општој држави од 20.000-30.000 у средњем року, рачунајући и до сада постигнуте резултате.