Фактор плус: Рејтинг СРС-а расте, ДС испод цензуса

Ако би избори били одржани у недељу, Српска напредна странка освојила би апсолутну власт, док би Демократска странка пала испод цензуса. Тако показује најновије месечно истраживање јавног мњења „Фактора плус”.

У парламенту би се, према налазима ове агенције, нашли и Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка и Покрет „Доста је било”, док би Двери и Демократска странка Србије ушли у скупштину само као коалиција.

У односу на прошли месец, одређени пад рејтинга забележиле су све странке, изузев СРС-а, који сада има осам одсто, насупрот августовских 7,1 проценат, и Двери, чија је подршка незнатно скочила – за 0,1 одсто.

Овакав резултат, према мишљењу директора „Фактора плус” Владимира Пејића, може се тумачити, у случају радикала, прегањањима Србије и Хрватске, благим порастом национализма, али и ситуацијом у ЕУ, а код Двери активностима њиховог лидера у скупштини и истовременим радом на кандидатури за председничке изборе.

„Одређени део бирачког тела СРС-а анимирало је и веће присуство лидера те странке Војислава Шешеља у медијима, за разлику од, рецимо, председника ДЈБ-а Саше Радуловића, који је мање присутан, па се то одразило и на пад рејтинга тог покрета (за 0,7 одсто), који, додуше, није драстичан.

Мада, Радуловић је имао и мање прилике да добије публицитет, осим на скупштинским седницама, којих тренутно нема, тако да га, осим на друштвеним мрежама није ни било”, истиче Пејић.

С друге стране, Двери су начелно на стабилном нивоу и код њих је реч о малом померању навише, док исти случај код ДСС-а, само наниже, такође може бити објашњен тренутком мерења, али и турбуленцијама у тој партији.

„Оставка председника у свакој странци мора да остави трага, мада у случају ДСС-а то и није био толики потрес колики може да буде”, наводи Пејић.

Иако се и пад рејтинга ДС-а, у односу на августовских пет одсто, може сагледати као бројчано занемарљив, за нашег саговорника највећи утисак је управо чињеница да би по демократе то могло бити судбоносно за прелазак цензуса. С друге стране, СПС и СНС извесно неће осетити смањење поверења у бирачком телу.

„СПС је вечито између 10 и 12 одсто и навикли смо да они нису осетљиви на турбуленције, па чак и много већи потреси у тој странци нису оставили трага у њиховом бирачком телу, попут афере ’банана’. Стога, ако не дође до великих скандала или цепања странке, не верујем да ће социјалисти забележити већи пад рејтинга”, каже Пејић, додајући да „ситне чарке” у СПС-у нису разлог за пад поверења гласача у ту партију.

Што се тиче СНС-а, додаје он, та странка фактички има апсолутну власт и донела је много тешких одлука, које им још предстоје.

„Стога, велики је успех држати се на том нивоу, који имају од избора 2014, због спољнополитичких, унутрашњих, економских и других изазова”, закључује Пејић.